Odlučujući u smislu navedene zakonske odredbe Vrhovni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao posebnoj reviziji, jer se revizijom ne ukazuje na potrebu, niti Vrhovni sud zaključuje iz revizijskih navoda, da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Sama činjenica na koju revident ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo bez ispunjenosti ostalih uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji ne mogu činiti reviziju tužioca dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 420. stav 1. i 6. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6.).

Prema odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.) osim iz člana 404. ovog zakona.

U konkretnom slučaju, u delu izjavljene revizije koji se odnosi na rešenje kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, revizija protiv ovakvog rešenja se ne može izjaviti, s obzirom da se pobijanim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava te je revizija u pomenutom delu u smislu citiranih zakonskih odredbi nedozvoljena.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi sticanja bez osnova, podneta je sudu 17.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 14.545,69 dinara.

U pogledu dela revizije kojim se pobija pravilnost rešenja u kome je konstatovano povlačenje tužbe, (kojim se pravnosnažno okončava postupak), dozvoljenost revizije protiv ovog rešenja je uslovljena istim razlozima koji su u članu 403. stav 3. ZPP propisani za dozvoljenost revizije protiv pravnosnažne presude. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 14.545,69 dinara, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca ni u ovom delu nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković