Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U ovom postupku se, na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 sa kasnijim izmenama i dopunama), primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 – ZPP).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 14/24 od 14.11.2024. godine predloženo je Vrhovnom sudu odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude tog suda Gž 3223/22 od 01.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

Tužbeni zahtev u ovom sporu zasnovan je na odredbi člana 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je propisano da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Prema stavu drugom te odredbe, vlasnik mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tužene. Pravo svojine na predmetnom stanu stekla je sada pokojna BB, na osnovu ugovora o otkupu stana Ov 8132/93 od 09.06.1993. godine, i njime je raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju R3 846/04 od 22.12.2004. godine zaključenim sa tužiocem, kao davaocem izdržavanja. Primalac izdržavanja je preminula ...2005. godine. Tužena je zahtev za iseljenje i predaju stana osporila tvrdnjom da ima pravo na državinu stana po osnovu prava stanovanja, u smislu člana 16. stav 3. Zakona o stanovanju važećeg u vreme otkupa stana, kao član porodičnog domaćinstva ugovornog nosioca stanarskog prava u vreme kada je zaključen ugovor o otkupu stana.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene na osnovu člana 395. ZPP-a.

U ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa koje bi trebalo razmotriti. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, opravdavale potrebu da se o posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Tužilac je vlasnik spornog stana stečenog ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenog sa primaocem izdržavanja, koja je pravo svojine na stanu stekla ugovorom o otkupu zaključenim na osnovu člana 16. stav 1. tada važećeg Zakona o stanovanju. Kao vlasnik stana tužilac ima pravo da zahteva od tužene, držaoca stana, da mu isti preda u državinu. Tužena tom zahtevu ne može osnovano suprotstaviti svoje pravo na državinu stana, zasnovano na pravu stanovanja člana porodičnog domaćinstva na otkupljenom stanu iz člana 16. stav 3. navedenog Zakona. Pravo stanovanja iz te zakonske odredbe nije lična službenost, već transformisano pravo korišćenja stana članova porodičnog domaćinstva nakon njegovog otkupa, koje prestaje otuđenjem stana na bilo koji način. Prema pravnom shvatanju Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, utvrđenom na sednici od 15.03.1999. godine, pravo stanovanja članova porodičnog domaćinstva iz člana 16. stav 3. Zakona o stanovanju nije zakonska lična službenost i prestaje promenom vlasništva na otkupljenom stanu po bilo kom osnovu (otuđenje, nasleđe).

Posebna parnica koju je sada pokojna BB pokrenula tužbom od 26.09.2005. godine protiv tužene, radi predaje predmetnog stana u sudržavinu, pravnosnažno je okončana rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19410/11 od 31.03.2014. godine kojim je utvrđeno da je ta tužba povučena. Zato u ovom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 10. ZPP, jer pobijanom presudom nije odlučeno o zahtevu o kojem je već pravnosnažno presuđeno, odnosno o zahtevu o kojem teče parnica.

Sledstveno izloženom, nije prihvaćen predlog Apelacionog suda u Beogradu da se o reviziji tužene odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. ZPP, i zato je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

O dozvoljenosti revizije u ovom sporu odlučuje se prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela, na osnovu člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14). Prema toj odredbi, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog Zakona (31.05.2014. godine).

U tužbi podnetoj 19.09.2003. godine nije oddređena vrednost predmeta spora, ali je plaćena taksa za tužbu u iznosu od 1.000,00 dinara, koja se po tada važećoj Advokatskoj tarifi plaćala za tužbu u sporu čija je vrednost do 10.000,00 dinara. Tako određena vrednost predmeta ovog spora (prema visini plaćene sudske takse za tužbu) ne prelazi vrednost koja je merodavna za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Prema odredbi člana 412. stav 3. ZPP, revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje. Zato je revizija tužene, izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odbačena njena žalba dozvoljena, ali nije osnovana.

Odredbom člana 385. ZPP propisano je da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako u tom Zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena (stav prvi), a ako je tim Zakonom izričito određeno da posebna žalba nije dozvoljena, rešenje prvostepenog suda može se pobijati samo u žalbi protiv konačne odluke. Prema članu 116. navedenog Zakona, protiv rešenja kojim se usvaja predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog (član 112. stav 2. i 3. u vezi člana 113. ZPP).

Drugostepeni sud je, na osnovu navedenih odredbi, pravilno zaključio da se žalbom protiv presude ne može pobijati i rešenje kojim je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje, jer odredbom člana 116. ZPP nije predviđeno da protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

Stoga je, na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković