Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Sonja Živković advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Irena Đorđević, advokat iz ..., radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 592/2024 od 17.07.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 592/2024 od 17.07.2024. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P 38/23 od 07.09.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je traženo da se utvrdi nedozvoljenost izvršenja u izvršnom postupku Ii 248/2017 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Knjaževcu, ukidanje rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Knjaževcu II 248/2017 od 21.04.2017. godine i odbacivanje predloga za izvršenje podnetog od strane izvršnog poverioca, ovde tuženog BB te obustavljanje u celini započetog postupka izvršenja određenog rešenjem ovog suda Ii 248/2017 od 21.04.2017. godine i ukidanje svih sprovedenih izvršnih radnji, kao neosnovan i obavezan je tužilac da tuženom, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 573.915,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 592/2024 od 17.07.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Knjaževcu P 38/23 od 07.09.2023. godine i usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., te je utvrđena nedozvoljenost izvršenja u izvršnom postupku II 248/2017 koji se vodi pred Osnovnim sudom u Knjaževcu. Stavom drugim izreke ukinuta je ista presuda u preostalom delu i odbačena tužba u delu kojim je traženo da se ukine rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Knjaževcu II 248/2017 od 21.04.2017. godine i odbaci predlog za izvršenje podnet od strane izvršnog poverioca, ovde tuženog, i da se obustavi u celini započeti postupak izvršenja određen rešenjem Osnovnog suda u Knjaževcu II 248/2017 od 21.04.2017. godine i da se ukinu sve sprovedene izvršne radnje nastale na osnovu donetog rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Knjaževcu II 248/2017 od 21.04.2017. godine. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 659.952,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravosnažnim rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Knjaževcu II 248/2017 od 21.04.2017. godine određeno je izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, ovde tužioca, radi prinudne naplate duga od 23.000 evra koji je pozajmio od izvršnog poverioca, ovde tuženog, na osnovu ugovora od 16.06.2014. godine. Navedenim ugovorom tužilac je, kao zajmoprimac, povodom navedenog zajma dao založnu izjavu radi konstituisanja vansudske hipoteke na poslovnom prostoru u Knjaževcu, a na osnovu te založne izjave kao izvršne isprave, tuženi je pokrenuo postupak izvršenja. Protiv rešenja o izvršenju tužilac je, kao izvršni dužnik, izjavio žalbu u kojoj je naveo da potraživanje tuženog, kao izvršnog poverioca, ne postoji i kao dokaz naveo da je između stranaka dana 03.07.2014. godine zaključen ugovor kojim se ugovarači saglašavaju o međusobnom regulisanju novčanih obaveza, prema kome je tužilac od tuženog pozajmio iznos od 17.000 evra, a u članu 5. ugovora konstatovano je da je VV tužiocu pozjamio iznos od 23.000 evra, pri čemu je VV deo novčanog iznosa pozajmio od GG, koja je u tu svrhu podigla kredit. Ugovorne strane su ugovorile da se uz saglasnost VV uspostavi hipoteka na nepokretnosti u Knjaževcu u korist tuženog, kao još jedan vid obezbeđenja za pozajmljeni iznos od 17.000 evra. Dalje je kontatovano da je tuženi izjavio da je jedini novčani iznos koji je pozjamio tužiocu iznos od 17.000 evra i da sem tog iznosa nema drugog novčanog potraživanja prema tužiocu. Žalba tužioca, kao izvršnog dužnika je odbijena i rešenje o izvršenju potvrđeno, zbog čega je tužilac podneo tužbu za utvrđenje nedozvoljenosti izvršenja iz člana 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

U toku parničnog postupka obavljena su grafološka veštačenja na okolnost potpisa tuženog na sporazumu o međusobnom regulisanju novčanih obaveza, pa je prvostepeni sud, iz nalaza i mišljenja veštaka Zorana Jovanovića iz ... utvrdio da se ne može potvrditi da je sporni potpis svojeručno ispisao tuženi BB iz ... .

Između stranaka je zaključeno više ugovora o pozajmici, i to ugovor od 16.06.2014. godine overen dana 17.06.2014. godine na iznos od 23.000 evra, ugovor o pozajmici od 23.10.2013. godine overen istog dana na iznos od 17.000 evra i ugovor o pozajmici od 16.09.2013. godine overen 17.06.2014. godine, na iznos od 125.000 evra. Za sve ove pozajmice tužilac je dao založne izjave radi konstituisanja vansudske hipoteke na svojoj imovini. Takođe, stranke su zaključile i neovereni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 03.07.2014. godine kojim tužilac kupuje od tuženog nepokretnost za iznos od 150.000 evra, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti takođe od 03.07.2014. godine za iznos od 23.000 evra, na osnovu kojih je tuženi pokušao da upiše pravo svojine u javnim knjigama, ali je njegov zahtev odbijen.

U toku postupka saslušani su svedoci VV i GG, kao i svedok VV, koji su potvrdili iskaz tužioca da je od tuženog pozjamio samo iznos od 17.000 evra koji je vraćen (a što među strankama i nije sporno), a da je iznos od 23.000 evra tužilac pozajmio od svedoka VV, na način kako je već navedeno.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da tužilac nije dokazao da su parnične stranke postigle sporazum o potpunom izmirenju međusobnih obaveza, s obzirom da je grafološkim veštačenjem utvrđeno da nema dokaza da je tuženi potpisao navedeni sporazum, a da ugovor o zajmu na iznos od 23.000 evra iz koga proizlazi potraživanje tuženog, kao izvršnog poverioca, nije ništav odnosno nije zelenaški u smislu člana 141. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepeni sud, ceneći iskaze stranaka i svedoka, poklonio veru iskazu tuženog, a nije poverovao iskazima tužioca i saslušanih svedoka na okolnost pozajmice od 23.000 evra, koja je sporna.

Drugostepeni sud je zaključio da je tužilac od VV pozajmio iznos od 23.000 evra, a s obzirom da tuženom nije vratio dug od 17.000 evra, tuženi je tražio da tužilac sa njim zaključi ugovor o zajmu u iznosu od 23.000 evra, kao sredstvo obezbeđenja sa založnom izjavom o vansudskoj hipoteci na imovini tužioca. Suprotno zaključku prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da tuženi nije dokazao da je on pozajmio i predao novac tužiocu u iznosu od 23.000 evra po predmetnom ugovoru, a što sve proizlazi iz iskaza saslušanih svedoka VV, DD i GG. Iz ovakvog zaključka drugostepenog suda proizlazi da je drugotuženi sud drugačije ocenio iskaze stranaka i svedoka odnosno da je poverovao tužiocu i iskazu navedenih svedoka, a da nije poklonio veru iskazu tuženog.

Prema oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud bez otvaranja rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje. Naime, pobijanom presudom drugostepeni sud nije na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na drugačiji način primenio materijalno pravo preinačavajući prvostepenu presudu, već je izvršio ocenu dokaza na drugačiji način, i na osnovu izmenjenog činjeničnog stanja usvojio tužbeni zahtev, a što je mogao učiniti jedino da je postupio po članu 383. stav 3. i stav 4. ZPP. Navedeno proizlazi iz činjenice da se činjenično stanje iz nižestepenih odluka razlikuje u odnosu na utvrđenje da li je tužilac od tuženog pozajmio iznos od 23.000 evra, koja je predmet izvršenja čija se nedopustivost traži u ovoj parnici, ili je ovaj novac pozajmio od svedoka VV. Utvrđenje ovih okolnosti je od uticaja na pravilnu primenu materijalnog prava u ovoj parnici.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud nije mogao bez održavanja glavne rasprave da odluku zasnuje na drugačijoj oceni dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, odnosno nije mogao bez izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom izvesti drugačiji zaključak (na drugačiji način oceniti iskaze saslušanih stranaka i svedoka) i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovati svoju odluku. Zbog toga je pobijana presuda ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti tako što će, ukoliko smatra da je prvostepeni sud pogrešno ocenio iskaze saslušanih stranaka i svedoka zakazati raspravu pred drugostepenim sudom, u smislu člana 383. stav 3. i stav 4. Zakona o parničnom postupku, na kojoj će izvesti dokaze saslušanjem stranaka i navedenih svedoka, nakon čega će biti u mogućnosti da na drugačiji način oceni njihove iskaze u odnosu na ocenu prvostepenog suda. Pošto postupi po primedbama iz ovog rešenja, drugostepeni sud će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Odluka o troškovima parničnog postupka je ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković