U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca maloletnih AA i BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka VV, a čiji je punomoćnik Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Angeš Pastor, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 402/24 od 06.08.2024. godine, u sednici održanoj dana 25.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 402/24 od 06.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Senti P2 51/2024 od 08.05.2024. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilaca i to AA plaća svakog meseca iznos od 15.000,00 dinara i za BB iznos od 14.000,00 dinara, odnosno ukupno za oba deteta iznos od 29.000,00 dinara i to počev od podnošenja tužbe 14.03.2024. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog meseca do 10. u mesecu za tekući mesec, s tim da je dospele rate dužan isplatiti odjednom u roku od 15 dana, a u slučaju docnje dužan je na zadocnele rate platiti zakonsku zateznu kamatu od dana padanja u docnju za svaku pojedinu mesečnu ratu pa do konačne isplate i to na ruke zakonskog zastupnika maloletnih tužilaca i to njihovoj majci VV (stav drugi izreke). Tužbeni zahtev maloletnih tužilaca AA preko dosuđenog iznosa od 15.000,00 dinara do tražnih 18.000,00 dinara i BB preko dosuđenog iznosa od 14.000,00 dinara do traženih 16.000,00 dinara je odbijen (stav treći izreke). Ovom presudom izmenjena je odluka u vezi visine doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilaca koja je sadržana u presudi Osnovnog suda u Senti P2 298/2018 od 25.02.2019. godine (stav četvrti izreke). Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 402/24 od 06.08.2024. godine, odbijena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Senti P2 51/2024 od 08.05.2024. godine u usvajajućem delu odluke o izdržavanju i troškovima postupka (stavovi prvi, drugi, četvrti i peti), potvrđena (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Senti P2 171/2014 od 19.08.2014. godine, razveden je brak roditelja maloletnih tužilaca, samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim tužiocima je povereno majci, a tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje plaća iznos od po 5.000,00 dinara po detetu, odnosno ukupno 10.000,00 dinara počev od 01.08.2014. godine. Visina izdržavanja izmenjena je presudom tog suda P2 298/2018 od 25.02.2019. godine, tako što je tuženi obavezan da od 01.03.2019. godine plaća mesečno na ime izdržavanja maloletnih tužilaca iznos od 8.000,00 dinara (ukupno 16.000,00 dinara mesečno). Maloletni tužilac AA sada ima 15 godina, pohađa osmi razred osnovne škole, od vannastavnih aktivnosti odlazi u teretanu čiji su troškovi 1.400,00 dinara i iste snosi tuženi, a majka mu svaki dan na ime užine daje 100,00 dinara. Maloletna tužilja BB ima 13 godina, učenica je šestog razreda osnovne škole, trenutno nema vanškolskih aktivnosti. Troškove školovanja i nabavke udžbenika za oboje dece plaća majka u celosti. Maloletnom AA je dijagnostikovana astma, ali ne koristi posebnu terapiju, dok je kod maloletne BB konstatovano postojanje dislekcije, diskalkulije i disgrafije, zbog čega je išla na vežbe dva puta nedeljno, pri čemu je svaka terapija koštala 1.000,00 dinara. Majka maloletnih tužilaca zasnovala je vanbračnu zajednicu u kojoj je dobila još dvoje dece, starosti 3 i 6 godina, te ima zakonsku obavezu izdržavanja i te dece. Nije u radnom odnosu. Međutim, ostvaruje mesečne prihode od čuvanja dece u iznosu oko 5.000,00 dinara. Pored toga gaji živinu i od prodaje jaja i živinskog mesa ostvaruje mesečne prihode u visini od 3.000,00 dinara. Prima dečiji dodatak u iznosu od 16.000,00 dinara mesečno. Radno je sposobna i nema zdravstvenih problema. Majka maloletnih tužilaca je 2023. godine kupila kuću u ... po ceni od 15.000 evra. Preostali deo cene za kuću u iznosu od 4.000 evra u obavezi je isplatiti u narednih pet godina. Druge imovine nema. Tuženi radi kao vozač šlepera, sa prosečnom zaradom od 424.272 forinti. Osim zarade nema drugih prihoda. Radno je sposoban i nema zdravstvenih problema. Nema druge zakonske obaveze izdržavanja. Zasnovao je vanbračnu zajednicu sa DD koja nije zaposlena. Tuženi je vlasnik 2/3 kuće u ... i druge nepokretnosti ne poseduje. Trenutno živi kao podstanar. Na ime zakupnine za stan plaća 130 evra, a za režijske troškove stana oko 13.000,00 dinara mesečno. Troškovi grejanja iznose 10.000,00 do 15.000,00 dinara, koliko mesečno i za troškove ishrane izdvaja za sebe i vanbračnog partnera.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz člana 164. Porodičnog zakona ocenili da su ispunjeni uslovi za izmenu prethodne odluke o visini izdržavanja maloletne dece.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Roditelji imaju pravo i dužnost da izdražvaju dete pod uslovima određenim ovim Zakonom (član 73. PZ), a prema članu 154. stav 1. tog Zakona, maloletno dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. U članu 160. stav 1. tog Zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdžravanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.). Mogućnost dužnika izdržavanja zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom (stav 4. PZ).

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su se na strani maloletne dece promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja, s obzirom da su stariji, imaju veće troškove, zbog čega su njihove potrebe povećane. Pravilnost ocene relevantnih okolnosti propisanih članom 160. Porodičnog zakona nije dovedena u sumnju revizijskim navodima tuženog, jer su nižestepeni sudovi uzeli u obzir i ocenili sve potrebe dece stranaka i mogućnosti davaoca izdržavanja, uvažavajući obavezu majke da doprinosi izdržavanju dece.

Pretežni deo navoda tuženog u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku u pogledu ukupnih potreba mlt dece stranaka. Međutim. utvrđene potrebe maloletnih tužilaca su značajno niže od minimalne sume izdržavanja u trenutku prvostepenog presuđenja (46.061,00 dinara), pa činjenični navodi tuženog ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Iz navedenog razloga odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković