.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2509/2024
20.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Živković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., radi činidbe i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1413/23 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj 20.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1413/23 od 26.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 1413/23 od 26.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 684/23 od 24.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužilji preda u državinu u ispravnom stanju i bez oštećenja sledeće pokretne stvari: šporet na drva „...“, zamrzivač „...“, veš mašina „...“, kožna garnitura, trosed i dve fotelje, televizor „...“ 42 inča, trpezarijske stolice broj 6 (šest) komada. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime vrednosti oduzetih pokretnih stvari: šporet na drva „...“, zamrzivač „...“, veš mašina „...“, kožna garnitura, trosed i dve fotelje, televizor „...“ 42 inča, trpezarijske stolice broj 6 (šest) komada isplati 163.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova spora isplati 52.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 1413/23 od 26.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je osnovni zahtev tužilje kao vlasnika za predaju pokretnih stvari koje su u postupku izvršenja zaključkom izvršnog suda dosuđene tuženoj kao izvršnom poveriocu radi namirenja potraživanja prema trećem licu kao izvršnom dužniku uz eventualni tužbeni zahtev za isplatu protivvrednosti tih pokretnih stavri. Nižestepenim presudama odlučeno je odbijanjem osnovnog i eventualnog tužbenog zahteva.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Obrazloženja pobijanih presuda o neosnovanosti osnovnog i eventualnog tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni primeni materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a sporno pravno pitanje, pitanje pravnih posledica proglašenja nedopuštenim izvršenja na pokretnim stvarima koje su predmet spora u ovoj parnici, razrešeno nižestepenim presudama, nije od opšteg interesa, jer je vezano za činjenično stanje konkretnog slučaja. Revizija ukazuje na postojanje drugačije odluke, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi činidbe i isplate podneta je 10.06.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 163.700,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
