Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka zaključen je 19.11.2002. godine, a razveden presudom donetom u ovom postupku 10.04.2017. godine. Zajednica je prestala u aprilu 2016.godine pod okolnostima da je tužilja bila izložena nasilju u porodici. Tužilja je rođena ... godine, završila je osnovnu školu, radila je u školi kao spremačica i ostvarila penziju koja iznosi 19.000,00 dinara. Leči se od depresije, koristi propisanu terapiju, operisala je tumor debelog creva i slabije čuje. Iz prethodne bračne zajednice ima dva sina, od kojih nema podršku. Tuženi je rođen ... godine, završio je osnovnu školu, od 1970. do 2000. godine živeo je i radio u ..., ostvario je pravo na penziju u ... u iznosu od 950 evra i u Srbiji u iznosu od 1.900,00 dinara. Tuženi ima petoro dece. Stranke su živele u kući u ... u vlasništvu tuženog. Tuženi je vlasnik više nepokretnosti, kuća i stanova, garaže, pomoćne zgrade. Tužilja ne poseduje nepokretnu imovinu. Ono što je posedovala od nekretnina je tokom 2002. godine, pre zaključenja braka sa tuženim, poklonila svom sinu. Po prestanku bračne zajednice, tužena je u jednom periodu iznajmljivala stan. Organ starateljstva ponudio je tuženoj smeštaj u Sigurnoj kući ili prihvatilištu za odrasla i stara lica, što ona nije prihvatila. Aktuelno, tužena nema rešeno stambeno pitanje. Njeni sinovi objektivno nisu u prilici i mogućnosti da joj pružaju materijalnu podršku. Obojica su oženjeni, imaju porodice i obaveze u svojim porodicama, jedan radi na poslovima obezbeđenja, drugi je bez prihoda i nezaposlen je.

Imajući u vidu prilike tužilje, njenu životnu dob, dužinu trajanja bračne zajednice,da je tužilja bila ekonomski upućena na tuženog, starala se o domaćinstvu, da finansijska sredstva kojima raspolaže nisu dovoljna za njenu egzistenciju, da ne poseduje nekretnine i nema rešenu stambenu potrebu, da je njeno zdravstveno stanje narušeno i da nije u mogućnosti da radom ostvaruje prihod, a da je tuženi dobrog ekonomskog stanja, da ostvaruje inostranu penziju u visini od 950 evra, poseduje vrednu imovinu u nepokretnostima i da obavezivanjem tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, njegova egzistencija neće biti ugrožena, niti je plaćanje izdržavanja za tuženog očigledna nepravda, odlukama nižestepenih sudova je obavezan tuženi da tužilji na ime supružanskog izdržavanja plaća mesečno iznos u visini od 20% od njegove mesečne penzije, pozivom na član 151. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku samo u pogledu dužine trajanja obaveze izdržavanja, obzirom na član 163. Porodičnog zakona, kojim je propisano da supružansko izdržavanje posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda, u pogledu dužine trajanja obaveza izdržavanja je pravilna.

Međutim, ovaj sud smatra da su nižestepeni sudovi pogrešno odredili visinu izdržavanja na nivou 20% od penzije tuženog. Naime, utvrđeno je da penzija tuženog iznosi 950 evra i 1.900,00 dinara, a penzija tužilje 19.000,00 dinara. Ove iznose penzija stranke su ostvarile po osnovu rada. Navedene činjenice o penzijama stranaka, imaju uticaja na visinu obaveze izdržavanja, u situaciji stečenih uslova za ostvarenje prava na supružansko izdržavanje.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br.18/05...6/15), propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Kriterijumi određivanja izdržavanja propisani su u članu 160 istog zakona. Stavom 1 propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potreba poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njihovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2. i 3).

Saglasno navedenom, na strani tužilje su stečeni uslovi za ostvarivanje prava na supružansko izdržavanje. Prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje po prestanku dugogodišnje zajednice života sa tuženim koju nije samovoljno i bez opravdanog razloga napustila, ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog. Tuženi je dobro situirano lice, vlasnik je kuće i drugih nepokretnosti, njegova mesečna novčana primanja višestruko premašuju iznos tužiljine penzije kao jedinog primanja, nedovoljnog za njenu egzistenciju. Penzija tužilje kao njeno redovno mesečno novčano primanje, ne isključuje pravo na supružansko izdržavanje, ali utiče na visinu obaveze tuženog. Obaveza tuženog se ograničava, imajući u vidu iznos tužiljine penzije. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nije opravdano da visina izdržavanja bude veća od penzije koju je tužilja ostvarila po osnovu rada (20% prihoda od penzije koju tuženi ostvaruje iznosi oko 24.000,00 dinara). Imajući u vidu da je tokom postupka utvrđeno da tužilja prima penziju u iznosu od 19.000,00 dinara, nema rešeno stambeno pitanje, njeno zdravstveno stanje i činjenicu da od dece nema podršku, a da tuženi ostvaruje penziju u iznosu od 950 evra i 1.900,00 dinara i poseduje više nepokretnosti, Vrhovni kasacioni sud je našao da iznosom izdvajanja 15% od mesečnih novčanih primanja, tuženom neće biti ugrožena egzistencija, a tužilji se obezbeđuje da uz penziju koju prima njena egzistencija ne bude ugrožena.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Za preostali iznos od 15% na ime izdržavanja tužilje za koji je tužbeni zahtev usvojen, revizija je neosnovana.

S tim u vezi, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biljana Dragojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić