Nižestepeni sudovi su podnetu tužbu odbacili zbog nedostatka pravnog interesa tužioca.

Po stanovištu prvostepenog suda, tužilac ima verodostojnu ispravu iz člana 52. stav 2. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju – fakturu, koju je po članu 65. stav 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada bio dužan dostavljati svakom vlasniku posebnog dela zgrade za iznos naknade za održavanje i upravljanje zgradom utvrđene odlukom stambene zajednice, na osnovu koje može podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

Drugostepeni sud je odbio tužiočevu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, ocenivši kao neosnovane žalbene navode da izvod iz poslovnih knjiga ne predstavlja verodostojnu ispravu na osnovu koje tužilac može podneti predlog za izvršenje jer ne obavlja komunalnu ili srodnu delatnost, pošto je isti zasnovan na pojedinim računima (fakturama) koji su verodostojna isprava. Po stanovištu tog suda, zasnovanom na članu 455. stav 4. ZPP, pravni interes je procesna pretpostavka za podnošenje tužbe i tužilac koji ima verodostojnu ispravu na osnovu koje može tražiti izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje mora učiniti verovatnim svoj pravni interes da naplatu novčanog potraživanja traži u parničnom postupku, a u suprotnom tužba se odbacuje.

Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tužioca u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi novog tumačenja prava po pitanju pravnog interesa za podnošenje tužbe.

Pokretanje pravosuđa u cilju zaštite subjektivnog prava može biti opravdano samo ako tužilac ima pravni interes da sud izrekne predloženu presudu (pravno zaštitna potreba). Postojanje tog interesa ima značaj procesne pretpostavke. U Zakonu o parničnom postupku to nije propisano kao opšta norma, već je predviđeno samo za tužbu za utvrđenje (član 194. stav 2), ali je nesumnjivo da i svaka druga tužba može biti dopuštena samo ako je ta procesna pretpostavka ispunjena. Tako je članom 455. stav 4. Zakona o parničnom postupku propisano da ako na osnovu verodostojne isprave može da se traži izvršenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, sud će da izda platni nalog samo ako tužilac učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, a ako tužilac ne učini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud će tužbu da odbaci. Označena odredba se po analogiji može primeniti i kod tužbi za naplatu novčanog potraživanja u kojima nije predloženo izdavanje platnog naloga, ako tužilac ima verodostojnu ispravu na osnovu koje može podneti predlog za izvršenje u skladu sa članom 62. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Odredbom člana 52. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju taksativno su navedene isprave koje se smatraju verodostojnim ispravama. Prema tački 3. tog člana, verodostojna isprava je i račun domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom o tome da je izvršni dužnik obavešten o njegovoj obavezi.Odredbom člana 53. tog zakona propisano je da je verodostojna isprava podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika, a ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac je dužan da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu

Odredbom člana 65. stav 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da ukoliko lice koje u skladu sa tim zakonom pruža usluge održavanja i/ili upravljanja zgradom, a ne vrši naplatu svojih troškova preko sistema objedinjene naplate, dužno je da svakom vlasniku posebnog dela zgrade dostavi fakturu (račun) za iznos utvrđen odlukom o prihvatanju troškova održavanja i ugovorom kojim je tom licu stambena zajednica poverila poslove održavanja i/ili upravljanja zgradom.

Sledstveno izloženom, poverilac koji ima verodostojnu ispravu podobnu za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, naplatu svog novčanog potraživanja ostvaruje u izvršnom postupku. Poverilac i tada može podneti tužbu radi naplate novčanog potraživanja, ali je dužan učiniti verovatnim svoj pravni interes za njeno podnošenje, odnosno navesti razloge i okolnosti zbog kojih, iako ima verodostojnu ispravu, naplatu svog novčanog potraživanja ne može ostvariti u izvršnom postupku.

U konkretnom slučaju, tužilac u podnetoj tužbi tvrdi da je svakog meseca izdavao i tuženom dostavljao fakture radi plaćanja naknade za održavanje i upravljanje zgradom, što znači da postoji verodostojna isprava iz člana 52. stav 2. tačka 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. U podnetoj tužbi se ne navodi da tužilac nema pisani dokaz da su ispostavljene fakture uručene tuženom (dužniku) i on tako obavešten o svojoj obavezi ili da fakture nisu podobne verodostojne isprave za donošenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, i tako učinio verovatnim svoj pravni interes za podnošenje tužbe.

Pitanje pravnog interesa tužioca za podnošenje tužbe nema značaj pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac se poziva na odluke drugih sudova, ali ih ne prilaže uz reviziju, tako da se ne može utvrditi da li su one donete u istim ili bitno istovetnim činjeničnopravnim sporovima, i da zato postoji potreba da se o njegovoj posebnoj reviziji odlučuje radi ujednačavanja sudske prakse

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno ja kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, zbog čega je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. tog zakona odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković