Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači i protivnik predlagača su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o revizijama kao izuzetno dozvoljenim na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za eksproprisano zemljište, u skladu sa stvarnim statusom tog zemljišta kao građevinskog zemljišta, kao i naknada za biljne kulture sa eksprorpisanih parcela. Ovo zbog toga što je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora auto-puta E-761, deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS“, broj 98/2013), što znači pre eksproprijacije, predmetno zemljište, koje se u katastru vodilo i koristilo kao poljoprivredno, postalo građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18) bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta, propustom nadležnih organa uprave, nije provedena u katastru.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana pravnosnažna odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 29.08.2022. godine. Predlagači se u postupku nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog predlagača zasebno. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja po predlogu predlagača AA je 998.137,80 dinara, a predlagača BB i VV po 499.068,20 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja u odnosu na svakog od predlagača ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Prema stanovištu Vrhovnog suda predlagači nemaju pravni interes za izjavljivanje revizije protiv drugostepenog rešenja, s obzirom da su tim rešenjem dobili naknadu za eksproprisano zemljište i biljne kulture, pri čemu predlagači u toku postupka nisu tražili preciziranim predlogom veći iznos u odnosu na dosuđeni, pa pobijano rešenje nema odbijajući deo, protiv koga bi, u slučaju da pobijani deo prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, predlagači mogli da izjave reviziju koja bi bila dozvoljena, u smislu člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, revizija predlagača nije dozvoljena, zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo predlagača na izjavljivanje revizije protiv rešenja drugostepenog suda, kao i zbog nepostojanja pravnog interesa predlagača, imajući u vidu da su pobijanim rešenjem ostvrili naknadu za oduzeto zemljište i biljne kulture.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković