.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2527/2019
11.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, protiv tuženog AA iz .., koga zastupa Trajan Romanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 923/18 od 26.02.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 923/18 od 26.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 570/18 od 10.10.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati 2.258,46 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od 01.07.2016. godine u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate kao i da isplati troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 923/18 od 26.02.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odbijen zahtev tužioca za iznos od 1.042,58 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od 01.07.2016. godine sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u celosti u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati 1.215,88 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od 01.07.2016. godine u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema članu 468. stav 1. ZPP sporovi male vrednosti u smislu odredbe ove glave jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Po stavu 4. istog člana kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).
Prema članu 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupku o sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Tužba je podneta 14.09.2016. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.215,88 evra.
Bez obzira što je pobijanom presudom preinačena prvostepena presuda, u ovom slučaju se ne može primeniti član 403. st. 2. i 3. ZPP po kome je revizija dozvoljena, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koji reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena na osnovu citiranih zakonskih odredbi.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
