.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25338/2024
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Radoslave Mađarov, Branislava Bosiljkovića i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ iz Odžaka, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 621/24 od 15.10.2024. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 621/24 od 15.10.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 621/24 od 15.10.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 621/24 od 15.10.2024. godine žalba tuženog je usvojena i preinačena presuda Osnovnog suda u Somboru P 890/23 od 14.02.2024. godine u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu isplati novčani iznos od 456,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2021. godine do isplate, i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 9.000,00 dinara, kao i da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava iprotiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge iznete u reviziji za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
Pobijana presuda je zasnovana na stanovištu da je tuženi, kao javno komunalno preduzeće osnovano radi vršenja komunalne delatnosti snabdevanja vodom, bio dužan da svoje poslovanje i postupanje uskladi sa propisima i pravnom regulativom donetom od strane opštine Odžaci, kao jedinice lokalne samouprave koja mu je poverila poslove i ovlašćenja, da je naknada čiji je povraćaj tražen naplaćivana na osnovu važeće odluke u spornom vremenskom periodu, po kome je obaveza korisnika da za vodomer plaća naknadu u jednakom iznosu za svaki mesec, kao i za mesec u kome nema potrošnje vode. Usaglašenost ove odluke sa Ustavom i zakonom nije bila predmet ocene Ustavnog suda, već je prestala da važi donošenjem nove odluke od strane Opštine Odžaci 01.12.2020. godine, po kojoj se ne predviđa naplata ove naknade, te je u spornom periodu postojao pravni osnov po kome je tuženi vršio naplatu predmetne naknade. Pobijanom presudom zasnovanom na navedenim razlozima nije odstupljeno od prakse Vrhovnog suda u bitno istovrsnim činjenično-pravnim situacijama, te kako nije potrebno novo tumačenje prava i nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi nalagala potrebu primene instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, ocenjeno je da nisu ispunjeni propisani članom 404. stav 1. ZPP da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji.
Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je reviija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednnost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostpenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužba radi isplate je podneta 03.07.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 456,47 dinara (član 28. ZPP). Postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti. Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom presudom preinačena prvostepena presuda, ali u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, zato što se navedena odredba može prmeniti samo kad se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
