Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2140/24 od 22.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženog BB kao neosnovane i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 430/23 od 14.12.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između sada pok. VV koja je umrla ...2020. godine i ovde tuženog BB kao kupca zaključen je ugovor o kupoprodaji kojim je VV prodala nepokretnost. Ugovor je overen kod Drugog opštinskog suda u Beogradu pod Ov 11415/93. Predmet kupoprodaje je deo kuće u Ulici ... broj .. postojeća na kat. parc. .. KO Beograd 7 i sastoji se od ½ suvlasničkog prava koje koristi prodavac VV. Ugovorena je kupoprodajna cena od 100.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS koju kupac isplaćuje na dan potpisivanja ugovora i njegove overe. Na ugovoru se nalaze potpisi stranaka. Članom 3. ugovora je ugovoreno pravo doživotnog stanovanja prodavca na kući koju prodaje. Članom 6. ugovora se prodavac saglasio da kupac može po osnovu ugovora izvršiti upis prava vlasništva stečenih tim ugovorom kod zemljišnokljižnog odeljenja nadležnog suda. Na poleđini ugovora je službenim štambiljem konstatovano od strane GO Čukarica da je ugovor istovetan sa njegovim izvornikom dana 07.08.2015. godine pod Ov 035/7439III s obzirom da je priložena overena fotokopija ugovora. Istog dana tj. 30.09.1993. godine kod istog suda – Drugog opštinskog suda u Beogradu pod istim brojem overe II/4 Ov 14415/93 zaključen je ugovor o zameni između BB i GG za rad DD i ĐĐ svi iz ... a kojim BB prenosi i ustupa u svojinu porodičnu stambenu zgradu u ... tim što GG, DD i ĐĐ ustupaju njemu u svojinu stan u Beogradu u Ulici ... broj .. površine 68m². Ugovor je potpisala u ime GG i DD i ugovarač ĐĐ. Nakon toga, dana 09.04.2003. godine između sada pok. VV kao prodavca i AA zaključen je i pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 3387/2003 od 09.04.2003. godine overen ugovor o prodaji nepokretnosti čiji je predmet kupoprodaja stana broj 1 u prizemnoj stambenoj zgradi u Ulici ... broj .. u Beogradu na kat. parceli .. ZKL .. KO Beograd 7. Kupoprodajna cena je ugovorena od 1.500.000,00 dinara. Ugovorom je konstatovano da se kupac može ukljižiti u zemljišne knjige. Tužilac tvrdi da je isplatio celokupnu kupoprodajnu cenu do 2007. godine sukcesivno. Između njih je postojao dogovor da VV izvrši adaptaciju kuće i da ostane da živi tu ali je kasnije od toga odustala. Dana 07.04.2004. godine pok. VV je podnela krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv AA navodeći da nije znala da potpisuje ugovor o kupoprodaji 09.04.2003. godine te da je AA zloupotrebio njeno stanje i godine života i izvršio krivično delo prevare. Krivična prijava je odbačena. Sada pok. VV je pokrenula i postupak pred sudom podnošenjem tužbe radi poništaja ugovora od 09.04.2003. godine koji je zaključila sa AA kao kupcem. Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3360/15 od 13.04.2016. godine tužbeni zahtev je odbijen. Dana 02.11.2007. godine sada pok. VV sa tuženim zaključuje aneks ugovora o kupoprodaji od 30.10.1993. godine kojim aneksom ugovora je preciziran predmet kupoprodaje jer je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu R 49/00 izvršena fizička deoba te je prodavac postao vlasnik desne polovine kuće ... (ovde prodavac VV). Međutim, tužilja i sa tužiocem zaključuje aneks ugovora kojim mu priznaje svojinu na delu kuće po deobi a koji aneks ugovora je overen 18.01.2010. godine kod Prvog osnovnog suda u Beogradu pod Ov 2710/10. U vezi tog aneksa tužilja sada pok. VV je 21.09.2015. godine overila izjavu da ju je tužilac prevario u vezi kupoprodaje sporne nepokretnosti. Nakon toga VV, preko advokata, podnosi tužbu protiv ovde tuženog BB dana 25.10.2016. godine, u predmetu P 3836/2016, radi utvrđenja ništavosti ugovora Ov 111415/93 od 30.09.1993. godine i izjave O 39845 od 21.09.2015. godine. Predmet je iz osnovnog suda prebačen u Viši sud u Beogradu i dobio je broj P 10053/17 ali je rešenjem od 11.01.2016. godine utvrđeno da je tužba povučena. Dana 08.04.2019. godine tužilja ponovo podnosi protiv tužioca tužbu radi raskida ugovora od 09.04.2003. godine sa tvrdnjom da nije platio kupoprodajnu cenu i sa naznakom da je stan već bio prodat tuženom ali je postupak po naznačenom predmetu prekinut. Tužilac je podneo i krivičnu prijavu protiv ovde tuženog za izvršeno krivično delo falsifikovanje isprave, ali je prijava odbačena.

U postupku koji je pokojna VV pokrenula i u kojem je tužila tužioca (koji spor je izgubila presudom P 3360/15 od 30.04.2016. godine), izjavila je da nikada nije ovlastila ĐĐ da tuženom BB proda osporenu nepokretnost. U toku postupka nije pronađeno naznačeno punomoćje.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je ugovor o kupoprodaji zaključen između VV i ovde tuženog, dana 30.09.1993. godine, ništav kao i aneks ugovora o kupoprodaji od 02.11.2007. godine overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 23774/07 i punomoćje koje je izdato od strane VV overeno pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu dana 04.10.2007. godine pod Ov 20851/2007, a tuženi BB je dužan da se iseli iz spornog stana sa svim licima i stvarima – porodičnog objekta broj 1 - ½ idealnog dela porodične stambene zgrade u Beogradu u ulici ... broj .. . Ovo iz razloga što je kod istog suda pod istim brojem istog dana overen ugovor o razmeni nepokretnosti između ovde tuženog BB i GG, DD i ĐĐ, po kom ugovoru je BB ustupio svoju porodičnu stambenu zgradu u ... istim licima, a za uzvrat dobio od imenovanih lica stan površine 68m² u Ulici ... broj 1 u Beogradu. Tuženi BB nije priložio original naznačenog ugovora već kopiju koja je overena kod GO Čukarica pod Ov 035/7439III od 07.08.2015. godine. Osim toga u toku postupka tuženi nije priložio ni punomoćje koje je glasilo na ĐĐ kojim je navodno prodavac VV ovlastila istu osobu da proda sada spornu nepokretnost ovde tuženom. VV jeste tražila poništaj ugovora koji je zaključila sa ovde tužiocem dana 09.04.2003. godine, ali je njen tužbeni zahtev odbijen. Kako je utvrđeno da sada pok. VV nikada nije ovlastila ĐĐ da je zastupa prilikom overe ugovora, da joj nije dala punomoćje za prodaju sporne nepokretnosti, to ni sporni ugovor koji je overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 14415/93 nikada nije ni zaključen jer je pod tim brojem u Drugom opštinskom sudu u Beogradu istog dana overen drugi ugovor o razmeni zaključen između ovde tuženog i trećih lica. Stoga je zaključeno da su predmetni ugovori, kao i aneks ugovora i navodno izdato punomoćje za ĐĐ ništavi i da ne proizvodi pravno dejstvo. Shodno tome, s obzirom da tužilac poseduje pravni osnov za sticanje svojine za predmetnu nepokretnost to je obavezao tuženog da se iz sporne nepokretnosti iseli sa svim licima i stvarima.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo. Zaključio je da je pravilno odlučeno da se ne može uvažiti prigovor litispendencije imajući u vidu činjenicu da se parcela na kojoj se nalazi sporna nepokretnost u Službi za katastar nepokretnosti vodi na Republiku Srbiju, da je tužilac u međuvremenu pokrenuo i postupak protiv Republike Srbije pa je došlo do spajanja predmeta i da u takvom slučaju je pravilno nižestepeni sud postupio kada je o tome doneo odluku. Prihvatio je i pravnu argumentaciju vezano za preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 30.10.1993. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno preimenili materijalno pravo.

Naime, članom 33. ZOSPO propisano je da se pravo svojine stiče na osnovu pravnog posla i upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

U konkretnoj pravnoj stvari, postoje dva ugovora. Jedan ugovor koji je sada pok. VV navodno zaključila sa ovde tuženim u toku 1993. godine i drugi ugovor koji je zaključila pokojna VV sa ovde tužiocem (odnosi se na istu nepokretnost), a koji ugovor je overen od strane Drugog opštinskog suda u Beogradu dana 09.04.2003. godine. Pravilno je zaključeno od strane nižestepenih sudova da predmetno punomoćje na koje se poziva tuženi a koje je navodno izdala pok. VV ĐĐ da može u njeno ime i za njen račun prodati spornu nepokretnost je ništavo jer nije dokazano da praktično isto postoji. Pravilno je zaključeno da je ništav i ugovor koji je pok. VV zaključila sa ovde tuženim u toku 1993. godine, jer prema izvedenim dokazima u spisima predmeta jasno proizlazi da je pod tim brojem kod istog suda istog dana overen drugi ugovor i to ugovor o zameni zaključen između ovde tuženog i GG, DD i ĐĐ. Tuženi u toku postupka nije priložio original ugovora o kupoprodaji sporne nepokretnosti zaključenog sa VV iz 1993. godine, već je priložena samo fotokopija overena od strane GO Čukarica 07.08.2015. godine pod Ov 035/7439/3. Ako ne postoji takav ugovor, što je utvrđeno u postupku, onda se može smatrati da je ništav i aneks ugovora koji je VV zaključila sa ovde tuženim dana 02.11.2007. godine kojim je preciziran navodno predmet kupoprodaje, a ovo sve iz razloga jer je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu R 49/00 izvršena fizička deoba nepokretnosti Aneks ugovora se vezuje za glavni ugovor. Ako je ništav glavni ugovor ili isti ne postoji, tj. ne proizvodi pravno dejstvo iz toga proizlazi i zaključak da se ne može smatrati da je aneks ugovora validan, pa samim tim se ne može smatrati ni da je upis tuženog u Službi za katastar nepokretnosti na osnovu aneksa ugovora i ugovora iz 1993. godine validan te da je stoga isti dužan da spornu nepokretnost preda tužiocu ispražnjenu od svih stvari i lica.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Razloge koje su dali nižestepeni sudovi u pogledu razloga neosnovanosti tvrdnji i pravne argumentacije tuženog u svemu prihvata i Vrhovni sud. U toku postupka tuženi nije dokazao da je VV, koja je preminula ...2020. godine imala zakonskih naslednika pa je shodno članu 21. stav 1, člana 206. stav 1. i člana 212. ZON-a od strane nižestepenih sudova pravilno zaključeno da je Republika Srbija pasivno legitimisana u konkretnoj pravnoj stvari imajući u vidu postavljene tužbene zahteve i činjenicu da je parcela na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost uknjižena na Republiku Srbiju.

Pravilna je odluka suda o troškovima postupka.

Imajući u vidu sve napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova u vezi odgovora na reviziju, a ovo iz razloga što odgovor na reviziju nije po zakonu obavezan, pa ni troškovi stručnog sastava odgovora na reviziju niti takse vezano za isti akt ne mogu biti priznati.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković