.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25359/2023
25.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Štefanija Pacek, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Gogić, advokat iz ..., radi isplate, naknade štete i predaje stvari, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 697/23 od 27.04.2023. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 697/23 od 27.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 697/23 od 27.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 145/22 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime uloženog rada i materijala u nekretninu tuženog, bliže opisanu u ovom stavu izreke, isplati 554.777,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.06.2016. godine do isplate, da mu preda u posed pokretne stvari navedene u izreci, kao i da mu na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti za period od 25.06.2016. godine do 20.04.2019. godine isplati novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi povukao tužbu u delu kojim je tražio da mu tuženi preda u posed fiskalnu kasu. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 220.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 697/23 od 27.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i delu odluke o troškovima postupka.. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu uloženog rada i materijala u nekretninu tuženog, predaju stvari u posed tužiocu i naknadu materijalne štete u vidu izmakle dobiti, tako što je isti odbijen s pozivom na članove 154, 189. i 210. ZOO i člana 7. i 231. ZPP, u činjenično-pravnoj situaciji da su tužilac i pravni prethodnik tuženog ugovorom o zakupu nepokretnosti ugovorili da tužilac, kao zakupac, nema pravo da potažuje troškove izvedenih radova na zakupljenoj nepokretnosti, da nije dokazao da je sporne pokretne stvari ostavio u lokalu tuženog i da krivicom tuženog nije mogao da se bavi ugostiteljskom delatnošću, s obzirom da je odmah nakon iseljenja iz lokala tuženog izvršio brisanje svoje ugostiteljske radnje iz registra privrednih subjekata.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. U parnicama sa tužbenim zahtevom za isplatu, odnosno naknadu štete i predaju stvari u posed, primena materijalnog prava je uslovljena utvrđenim činjeničnim stanjem. Utvrđeno činjenično stanje ne može se osporavati u postupku po reviziji, ni kada je redovna revizija dozvoljena (član 407. stav 2. ZPP). To svakako ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem dodatnih zakonskih uslova koji se odnose isključivo na primenu materijalnog prava. U konkretnom slučaju o svim zahtevima je odlučeno primenom odgovarajućih instituta materijalnog prava. Revizijom se konkretizovano ne ukazuje da je odstupljeno od sudske prakse po navedenim pravnim institutima, mimo kojih nema potrebe za razmatranjem drugih pravnih pitanja.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 26.06.2019. godine, a vrednost spora je 1.036.555,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
