.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25366/2024
05.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Kaličanin, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloslav Ivić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 576/2024 od 22.05.2024. godine, u sednici održanoj 05.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 576/2024 od 22.05.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 576/2024 od 22.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 977/23 od 01.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je glavni tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici sa tuženima, titular prava privatne svojine sa obimom udela u idealnom delu od ¼ na vanknjižnoj porodičnoj stambenoj zgradi koja se sastoji od prizemlja, jednog sprata, površine u osnovi 96m2 i bruto razvijene građevinske površine 192m2 na kat. par. br. .. KO ..., upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., što su tuženi dužni da priznaju i dozvole tužilji da se po osnovu susvojine upiše u javne knjige pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se obavežu tuženi da na ime uvećanja njihove posebne imovine i to u vidu doprinosa prilikom izgradnje vanknjižne porodične stambene zgrade, koja se sastoji od prizemlja, jednog sprata, površine u osnovi 96m2 i bruto razvijene građevinske površine 192m2 na kat. par. br. .. KO ... upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., tužilji solidarno isplate novčani iznos od 1.466.400,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 340.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 576/2024 od 22.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je tužilja obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 323.328,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. Vrhovni sud je ocenio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno ni novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava svojine po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici (osnovni tužbeni zahtev), odnosno isplata novčanog iznosa na ime doprinosa tužilje uvećanju posebne imovine tuženih (eventualni tužbeni zahtev). Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi članova 171. 177. 178. 180. i 195. Porodičnog zakona, i primenom pravila o teretu dokazivanja, odbijeni su i glavni i eventualni tužbeni zahtev tužilje. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilja nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Stoga, kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je Vrhovni sud .
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.02.2019. godine, a podneskom od 31.05.2023. godine, preciziran je tužbeni zahtev. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 1.446.400,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela ne prelazi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
