Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 961/24 od 29.08.2024. godine, odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca, sa zahtevom za naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – dr.zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, jer po oceni ovog suda nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje primenjenog materijalnog prava.

Naime, predmet spora u ovoj parnici je zaštita prava svojine zbog nedozvoljenih imisija sa susedne nepokretnosti. Pravnosnažna odluka o odbijanju tužbenog zahteva doneta je primenom procesnih pravila o teretu dokazivanja iz člana 7. i 231. Zakona o parničnom postupku i zasnovana je na stanovištu nižestepenih sudova da tužilac nije dokazao da tuženi svojom delatnošću prouzrokuje nedozvoljene imisije, tj. neprijatne mirise koji bi ometali preko uobičajene mere tužioca u mirnom korišćenju njegove nepokretnosti kao pravno relevantne činjenice od čije dokazanosti zavisi pravilna primena materijalnog prava iz člana 5. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi zaštite prava svojine, a da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise upravo od dokazne aktivnosti stranaka i utvrđenog činjeničnog stanja, koji ne mogu biti razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji, to Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je primenom odredbe člana 404. stav 2. istog zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 469. ZPP je propisano da se ne smatraju sporovima male vrednosti, između ostalog, i sporovi o nepokretnostima.

Tužba radi zaštita prava svojine zbog nedozvoljenih imisija podneta je 15.04.2021. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara, koju je prihvatio prvostepeni sud.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kome u tužbi označena vrednost predmeta očigledno ne prelazi navedeni novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu navedenog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke

Tuženom troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika advokata za sastav odgovora na reviziju nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. ZPP.

Iz tog razloga, na osnovu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković