Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Surdulica, koga zastupa Dragan Antić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3165/18 od 25.03.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3165/18 od 25.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3165/18 od 25.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 711/15 od 08.02.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova plati iznos od 2.100,00 dinara, za period počev od 01.01.2009. godine do 31.12.2009. godine i za mesec januar, februar, mart, avgust, septembar, oktobar i decembar 2010. godine, sa zakonakom zateznom kamatom po stopi u smislu člana 277 ZOO, počev od 08.02.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu ispalti troškove parničnog postupka u iznosu od 258.850,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3165/18 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovane žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 81.800,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Presudu Višeg suda u Vranju Gž 3165/18 od 25.03.2019. godine tužilac pobija u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Troškovi postupka su regulisani procesnim zakonom. Oni predstavljaju sporedno potraživanje, koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužioca pobija se rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Vranju Gž 3165/18 od 25.03.2019. godine.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, koja ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je, prilikom ocene dozvoljenosti revizije, imao u vidu član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali se navedena odredba u konkretnom slučaju ne može primeniti obzirom da je revizija izjavljena protiv drugostepene odluke samo u delu u kom je preinačena prvostepena odluka o troškovima postupka. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, (odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije), ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić