.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2545/2021
09.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupaju punomoćnici Ljiljana Petrović i Zoran Petrović, advokati iz ..., protiv tuženog TR „Ehstra tov“ Niš, koga zastupa Saša Pejčić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1134/2019 od 09.10.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1134/2019 od 05.03.2020. godine, u sednici održanoj 09.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1134/2019 od 09.10.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1134/2019 od 05.03.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 8660/15 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je uređeni tužbeni zahtev tužilaca pa je obavezan tuženi da na ime materijalne štete, troškova održavanja činčila i indirektne dobiti, isplati tužilji AA iz ... iznos od 147.778,57 dinara, a da tužiocu BB po istim osnovima isplati iznos od 307.006,87 dinara zajedno sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dana veštačenja 08.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 428.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog sud u Nišu Gž 1134/2019 od 09.10.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 1134/2019 od 05.03.2020. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da sud obaveže tuženog da na ime naknade direktne štete i troškova održavanja činčila i indirektne dobiti, isplati tužilji AA iz ... iznos od 147.778,57 dinara, a tužiocu BB iznos od 307.006,87 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.10.2018. godine kao dana veštačenja do isplate kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da na ime naknade troškova postupka isplate tuženom iznos od 85.000,00 dinara. Obavezani su tužioci da tuženom pored dosuđenog iznosa od 85.000,00 dinara isplate iznos od još 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuju na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nema uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije. Dozvoljenost revizije sa tog razloga uvedene članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i ne odnosi se na postupak koji se sprovodi primenom Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09). Revizija nije dozvoljena ni prema vrednosti predmeta spora.
Tužba u ovoj parnici podneta je 01.06.2004. godine, a preinačena je povećanjem tužbenog zahteva 24.03.2009. godine, (da bi konačno precizirao tužbeni zahtev na zapisniku od 19.10.2018.godine smanjenjem tužbenog zahteva, što se po odredbi člana 200 stav 3. ZPP ne smatra preinačenjem). Vrednost predmeta spora u odnosu na tužilju AA iznosi 147.778,57 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe 1 evro=94,5727 dinara, predstavlja protivvrednost od 1.562,60 evra dok vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca BB iznosi 307.006,87 dinara što prema srednjem kursu na dan preinačenja tužbe predstavlja protivvrednost 3.246,26 evra.
Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanju u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) koji se primenjuje od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe koji nisu pravnosnžano rešeni do dana nastupanja na snagu ovog zakona.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela, za oba tužioca, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za ocenu dozvoljenosti revizije u iznosu od 40.000 evra to revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu citiranih odredbi člana 394. stav 2. ZPP i člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Na osvnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
