.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2550/2019
04.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Tadić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Subotici, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1320/19 od 28.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1320/19 od 28.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Somboru P 85/2018 od 25.12.2018. godine, odbačena je tužba tužilaca AA iz ... i BB iz ... podneta protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva pravde radi neosnovanog obogaćenja.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1320/19 od 28.03.2019. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Somboru P 85/2018 od 25.12.2018. godine.
Protiv označenog drugostepenog rešenja tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužioci su sinovi pokojnog VV koji je rehabilitovan pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Somboru Reh 72/13 od 14.03.2014. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru P 14/16 od 21.09.2016. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili od tužene isplatu rehabilitacionog obeštećenja - naknadu materijalne štete za neplaćeni rad njihovog oca tokom izdržavanja zatvorske kazne u redovno radno vreme i prekovremeni rad, izgubljenu platu i penziju. Tužbom podnetom u ovom sporu tužioci potražuju od tužene isplatu određenog novčanog iznosa na ime neplaćenog rada njihovog pokojnog oca tokom izdržavanja zatvorske kazne (rad u redovno radno vreme, prekovremeni rad i rad u neradne dane), izgubljene plate i penzije. U podnetoj tužbi tužioci, kao pravni osnov njihovog tužbenog zahteva navode neosnovano obogaćenje.
Nižestepeni sudovi su podnetu tužbu odbacili zbog postojanja pravnosnažne presuđene stvari. Pravnosnažna presuđena stvar postoji kada između pokrenute i ranije pravnosnažno okončane parnice postoji identitet stranaka i identitet zahteva. Prema članu 359. stav 2. ZPP, sud tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta po zahtevu po kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.
Tužioci i tužena su bili stranke i u parnici okončanoj pravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru P 14/16 od 21.09.2016. godine. Postoji i identitet zahteva u ovoj i pravnosnažno okončanoj parnici. Tužioci u obe parnice traže naplatu novčanog potraživanja, na osnovu činjenice da rehabilitovanom licu - njihovom pokojnom ocu, tokom izdržavanja zatvorske kazne na koju je osuđen iz ideoloških i političkih razloga nije plaćena naknada za prinudni rad, niti naknada za izgubljenu platu i penziju, koja im pripada kao njegovim zakonskim nasledinicima. U pravnosnažno okončanoj parnici tužioci su isplatu tog novčanog potraživanja tražili po osnovu prava na rehabilitaciono obeštećenje (naknadu materijalne štete), predviđenog članom 26. stav 1. Zakona o rehabilitaciji. Tužbom podnetom u ovoj parnici tužioci isplatu istog novčanog potraživanja traže po osnovu neosnovanog obogaćenja (sticanja bez osnova), u skladu sa članom 210. Zakona o obligacionim odnosima.
Nižestepeni sudovi su u ovom slučaju pravilno primenili odredbu člana 359. stav 2. ZPP, jer između ove i pravnosnažno okončane parnice postoji subjektivni (stranke) i objektivni (tužbeni zahtev) identitet.
Nisu osnovani navodi revizije o bitnim povredama odredaba parničnog postupka i pogrešnoj primenii materijalnog prava. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP nije zakonom (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP) propisani razlog za reviziju. Na pogrešnu primenu člana 294. stav 2. ZPP tužioci su ukazivali u žalbi. Ove žalbene navode drugostepeni sud je ocenio neosnovanim, a razloge za takvu ocenu prihvata i revizijski sud. Pravni osnov naveden u tužbi nije od značaja za sud (član 192. stav 4. ZPP), pa zato promena tog osnova u podnetoj tužbi nema značaj za nepostojanje identiteta tužbenog zahteva u ovoj i ranijoj, pravnosnažno okončanoj parnici.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
