Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., protiv tužene BB – ..., čiji su punomoćnici Nebojša Radović, Rajko Marinković i Srđan Lakić, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5597/18 od 10.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5597/18 od 10.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5597/18 od 10.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6613/2015 od 24.10.2018. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu AA isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.10.2018. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvrešenja. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu BB isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.10.2018. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili da se obaveže tužena da im po osnovu naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati preko dosuđenih iznosa razliku do traženih iznosa (do 1.000.000,00 dinara u odnosu na tužioca AA, odnosno, do traženih 500.000,00 dinara u odnosu na tužioca BB). Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 206.450,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti odluke pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5597/18 od 10.04.2019. godine, žalba tužene je delimično usvojena, a delimičo odbijena, te je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6613/15 od 24.10.2018. godine u usvajajućem delu i delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u odnosu na oba tužioca preko iznosa od po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je tužena obavezana da na ime naknade troškova postupka isplati tužiocima iznos od 202.450,00 dinara. Stavom drugim izreke, ožalbena presuda je potvrđena u preostalom pobijanom delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to u potvrđujućem delu, tužena je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilaca za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda od strane tužene. Naime, tužena je tokom 2014. godine na svom internet portalu objavila više članaka o tužiocima- AA, koji je u to vreme bio ..., i BB, koji je bio ... i međunarodno priznati stručnjak i naučnik u oblasti ... . U nizu objavljenih članaka od strane tužene u tom periodu iznete su optužbe na račun tužilaca pretežno u domenu zloupotrebe funkcije proneverom velikih novčanih iznosa, te su tužioci optuženi da su „opljačkali“ GG i DD, zloupotrebili postupak za dodelu subvencija po konkursu ĐĐ, a upotrebljavane su reči poput: „teško da postoji veći i podliji lopov od AA, koji jedino zna da pljačka i vara i ništa više“, „vrhunac njegovog ludila“, „histerično saopštenje AA“, „beskrupulozne su AA i BB prevare“, „svesni smo da je AA grad ... mali i neinteresantan, pošto je naučio da krade za celu ...“ i sl. Navedena saopštenja su kasnije preuzeta od strane različitih medija. Pobijanom odlukom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca tako što je obavezana tužena da im po osnovu naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda isplati iznose po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja odluke, uz obrazloženje da tužioci jesu bili politički funkcioneri stranke koja je predstavljala glavnog oponenta tuženoj, te da su stoga dužni da trpe kritiku svog rada, i da imaju veći prag tolerancije na iznošenje informacija o njima u javnost, ali da javnost ima pravo da zna proverene i istinite informacije, a ne informacije kojima se direktno ukazuje da su tužioci vršili krivična dela krađe, zloupotrebe službenog položaja i sl. na koji način je povređena pretpostavka njihove nevinosti, s obzirom da tuženi nije tokom postupka pružio dokaze na okolnost da je protiv ovde tužilaca vođen krivični postupak, te doneta pravnosnažna osuđujuća krivična presuda za navedena dela.

Stoga, pobijanom odlukom materijalno pravo nije primenjeno na drugačiji način, s obzirom da pravni stav izražen u odluci ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog kroz ranije donete sudske odluke Vrhovnog kasacionog suda. Imajući u vidu navedeno, ovaj sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude Vrhovnog kasacionog suda iz kojih bih proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj činjenično pravnoj stvari, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega različito odlučivanje o tužbenim zahtevima samim tim ne predstavlja neujednačenu sudsku praksu.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.11.2014. godine, a vrednost predmeta spora predstavlja iznos od 1.000.000,00 dinara, kao najveća pojedinačno opredeljena vrednost tužbenog zahteva, budući da se radi o formalno pravnim suparničarima.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, to vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u iznosu od 100.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz izloženih razloga, u smislu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke rešenja, doneta je u smislu odredbe člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP. Naime, tužena nije postigla uspeh sa izjavljenim vanrednim pravnim lekom, zbog čega joj ne pripada pravo na naknadu troškova na ime sastava revizije.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić