Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zlatko Vidović advokat iz ..., protiv tužene ZZ „Graničar“ iz Šida, čiji je punomoćnik Jaromir Matušćak advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući po reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2306/18 od 29.11.2018. godine, u sednici veća koja je održana dana 08.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2306/18 od 29.11.2018. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šidu P 53/17 od 31.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je po osnovu održaja vlasnik katastarske parcele ..., ukupne površine 1 ha 66 a 22 m2, upisano u LN .. KO ..., što je tuženi dužan priznati i dozvoliti tužiocu da se u katastru nepokretnosti u Opštini Šid uknjiži kao vlasnik u 1/1 dela, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 34.500,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2306/18 od 29.11.2018. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Šidu P 53/17 od 31.01.2018. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac po osnovu održaja vlasnik katastarske parcele .., ukupne površine 1 ha 66 a 22 m2, upisano u LN .. KO ..., što je tužena dužna priznati i dozvoliti tužiocu da se u katastru nepokretnosti u Opštini Šid uknjiži kao vlasnik u 1/1 dela, te obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 52.300,00 dinara u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je u LN .. KO ... upisan kao nosilac zadružne svojine na katastarskoj parceli ..-njiva druge i treće klase ..., ukupne površine 1 ha 66 a 22 m2, poljoprivredno zemljište. Ovu katastarsku parcelu pravni prethodnik tuženog, PIK „Šid“, poljoprivredni pogon zadruge u Šidu je dana 12.11.1969. godine stekao na osnovu kupoprodajnog ugovora u cilju arondacije i grupisanja zemljišta, zaključenog sa prodavcima BB i VV iz ... za kupoprodajnu cenu od 10.000,00 dinara i uz saglasnost prodavaca da se ova parcela uknjiži kao društvena svojina, a kupac kao nosilac prava korišćenja. Otac tužioca je bi u državini ove katastarske parcele od 1970. godine sve do svoje smrti 2000. godine, a nakon njegove smrti, tužilac je u ostavinskom postupku saznao da nepokretnost koja je predmet spora nije upisana na ime njegovog oca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac nije stekao pravo svojine održajem na katastarskoj parceli .. upisanoj u LN ... KO ... . Njegov pravni predhodnik, iako je bio u nesmetanom posedu ove parcele u periodu od 1970. do 2000. godine, nije ispunio vremenski uslov za sticanje prava svojine održajem jer se u taj period ne može računati vreme od 01.09.1980. godine, kada je stupio na snagu Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa po kome nije bilo moguće sticanje prava svojine održajem na stvari u društvenoj svojini, do 04.07.1996. godine, kada je navedeni zakon izmenjen i dopunjen, između ostalog i brisanjem člana 29. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima kojim je takva zabrana bila predviđena, pa njegovu savesnost prvostepeni sud nije cenio. Tužilac, koji je u posedu ove parcele od 2000. godine, je nesavestan držalac, jer je tada saznao da se ova parcela ne vodi kao vlasništvo njegovog pravnog predhodnika, a do podnošenja tužbe u ovoj parnici, dana 15.03.2017. godine nije protekao rok od 20 godina potreban za održaj, zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište, smatrajući da je još za života tužiočevog oca protekao vremenski period potreban za sticanje prava svojine na predmetnoj parceli putem vanrednog održaja. Otac tužioca je stupio u posed ove parcele 1970. godine kada, po nalaženju drugostepenog suda, nije postojalo ograničenje za sticanje prava svojine održajem na poljoprivrednom zemljištu kao društvenom, a njegova državina je imala kvalitet savesnosti, ako se ima u vidu da je parcelu u čijem je posedu dobio po osnovu zamene sa zadrugom, da je takvu uživao i obrađivao do svoje smrti, što je nastavio da čini i tužilac, a tužena do zaključenja glavne rasprave nije dokazala da je tužilac bio pozvan da posed preda, da je ikada od njega tražena predaja, čak i nakon što se tužena upisala kao vlasnik predmetne parcele 2016. godine.

Međutim, po nalaženju ovog suda, ograničenje za sticanje prava svojine održajem postojalo je na osnovu odredbe člana 113. stav 1. Zakona o iskorišćavanju poljoprivrednog zemljišta („Službeni list FNRJ“-prečišćeni tekst, br. 25/65 ... 14/40)) kojom je propisano da se na zemljištu u društvenoj svojini ne može sticati pravo svojine putem održaja. Zabranu u pogledu sticanja prava svojine održajem na stvarima u društvenoj svojini sadržala je i odredba člana 29. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima koji je stupio na snagu 01.09.1980. godine. Sve stvari koje su u društvenoj svojini bile su nepodobne da se na njima zasnuje pravo svojine održajem. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima („Sl. list SRJ“ br. 29/96 kojim je izmenjen i naziv u Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, a koji je stupio na snagu 03.08.1996. godine) brisana je navedena odredba člana 29. o zabrani održaja na stvarima u društvenoj svojini, pa se rok za održaj računa od tog datuma.

Odredbom člana 28. stavovima 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. glasnik SFRJ” br 6 /80 i 36/90, “Sl. list SRJ” br 29/96 i “Sl. glasnik RS” br. 11 /2005) propisano je da savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, a savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom dvadeset godina.

U konkretnom slučaju, savesnost oca tužioca prvostepeni sud nije cenio jer od 1996. godine do njegove smrti, nije protekao period od 20 godina, a drugostepeni sud njegovu savesnost smatra neupitnom kada se ima u vidu da je parcelu u čijem je posedu bio, dobio po osnovu zamene sa zadrugom. Ceneći savesnost tužioca, kao pravnog sledbenika svog pokojnog oca, prvostepeni sud smatra da on nije bio savestan držalac jer je u ostavinskom postupku iza smrti oca saznao da se predmetno poljoprivredno zemljište ne vodi kao njegovo vlasništvo. Drugostepeni sud savesnost tužioca nije cenio, smatrajući da je za života tužiočevog oca protekao vremenski period neopohodan za sticanje prava svojine na predmetnoj parceli putem vanrednog održaja.

Međutim, imajući u vidu da ne postoji pismeni ugovor o zameni nepokretnosti koji je, po navodima tužioca, njegov otac zaključo sa pravnim predhodnikom tužene, za pravilnu primenu materijalnog prava-odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovnim svojinskopravnih odnosa, neophodno je ceniti savesnost i tužioca i njegovog pravnog prethodnika, imajući u vidu da je od 1996. godine, kada je brisan član 29. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima do dana podnošenja tužbe, dana 15.03.2017. godine, protekao rok za održaj od 20 godina.

Zbog toga će drugostepeni sud u ponovnom postupku da oceni od kakvog je značaja za savesnost tužioca činjenica da je u ostavinskom postupku saznao da se parcela koja je predmet spora u katastru ne vodi na njegovog oca, a za koju je verovao da je njegov otac dobio po osnovu zamene sa zadrugom, i da je odlazio kod direktora tuženog radi regulisanja ovog pitanja, jer nije znao na osnovu čega je tuženi u katastru nepokretnosti upisan kao nosilac zadružne svojine na ovoj parceli ukoliko je izvršena razmena nepokretnosti sa pravnim prethodnikom tuženog, koji ovu katastarsku parcelu drži i obrađuje od datuma kada je po njegovom uverenju izvršena zamena nepokretnosti.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić