U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca „Mircom“ iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Dušan Obrenčević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Đukanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2374/19 od 21.03.2019. godine, u sednici održanoj 30.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2374/19 od 21.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1391/18 od 26.12.2018. godine, u prvom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu, na ime duga, isplati iznos od 46.643 evra, sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka obračunatom od 08.10.2003. godine do 24.12.2012. godine i zakonskom zateznom kamatom od 25.12.2012. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužiočev predlog za prekid postupka. U trećem stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 830.859,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2374/19 od 21.03.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao izvođač radova i tuženi kao naručilac radova zaključili su ugovor o izvođenju građevinskih, građevinsko zanatskih i instalaterskih radova kojim su ugovorili izgradnju stambenog objekta u ..., u ulici ... broj ... . Ovim ugovorom, a prema usaglašenoj ponudi i zapisniku o finansiranju radova od 05.02.2003. godine, stranke, odnosno ugovarači, utvrdili su vrednost prve faze radova na iznos od 169.450 evra i ta faza radova je obuhvatala izvođenje grubih građevinskih radova sa pokrivanjem. Poslovi građevinskog nadzora su povereni BB angažovanim od strane tuženikovog oca i suinvestitora i sa njim je zaključen ugovor po kome je plaćanje izvršenog nadzora vršio tuženi. Cena izvođenja radova na prvoj fazi izgradnje tužiocu je u potpunosti isplaćena.

Druga faza radova je obuhvatala završne zanatske radove koji su naknadno ugovoreni između stranaka. Međutim, tuženi nije u celosti izmirio cenu izvođenja druge faze radova sa obrazloženjem da je odstupljeno od projekta i da su radovi izvedeni nekvalitetno. Tužilac je tvrdio da je ugovorene radove izveo u celosti i u skladu sa pravilima struke.

Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđeno da je vrednost izvedenih radova po svim privremenim i konačnim situacijama i prema postojećoj građevinskoj dokumentaciji iznosila 345.498 evra. Pošto je tuženi isplatio tužiocu 298.855 evra, njegov dug prema tužiocu iznosi 46.643 evra. Nalaz veštaka je zasnovan na pisanim ispravama koje su dostavili tužilac i tuženi i pisanim ispravama koje je sud, po predlozima stranaka, pribavio od nadležnih upravnih organa. U nalazu je veštak ocenio da su, imajući u vidu pravila građevinske struke, neprihvatljive primedbe tuženog na kvalitet izvedenih radova, pošto nisu upisane u građevinski dnevnik koji je vodio BB kao nadzorni organ, niti ih je isti obrazložio u obračunu svedenog stanja od 16.08.2004. godine.

Veštak je nalaz zasnovao na projektno-tehničkoj dokumentaciji, pravnosnažnom rešenju o odobrenju za izgradnju (građevinska dozvola) od 07.04.2003. godine, građevinskom dnevniku vođenom od strane nadzornog organa BB, rešenju o dozvoli za upotrebu građevinskog objekta (upotrebnoj dozvoli) od 29.09.2003.godine kao i na drugim ispravama izdatim od strane nadležnih organa u granicama njihovih ovlašćenja. Fiksna cena prve faze gradnje u formi grubih građevinskih radova sa pokrivanjem iznosila je 169.450 evra i bila je predviđena ugovorom broj .../... od 05.02.2003.godine. Nakon toga su usledile tri dopune ponude. Rekapitulacija izvedenih radova prema postojećoj dokumentaciji – potraživanju iznosa od strane tužioca, odobrenih od strane nadzornog organa i korigovanih od strane tužioca daje definitivnu sumu gradnje. Primedbe na kvalitet izvedenih radova koje nisu blagovremeno date, odnosno koje u građevinski dnevnik nisu upisane prema pravilima o vođenju istog i na kraju radnog dana nisu overene, kao i primedbe nadzornog organa koje u pogledu priznatih situacija u građevinskom dnevniku nisu obrazložene, veštak nije prihvatio. Građevinski veštak se takođe izjasnio da je nadzorni organ dužan da na kraju dana upiše i overi sve izvedene radove, eventualno odstupanje od projekta odobrenog građevinskom dozvolom i sopstvene i primedbe investitora. Takođe je veštak istakao da podaci na kojima se bazira nalaz mogu biti samo postojeća dokumentacija i sadržina građevinskog dnevnika, dok usmeni dogovori, pregovori i primedbe koje nisu evidentirane u pisanoj formi i overene od strane nadzornog organa, nisu dokazi koji se smatraju relevantnim za potrebe veštačenja. Tužilac je tuženog pozvao da izmiri preostali dug dana 08.10.2003. godine, prema rekapitulaciji troškova gradnje.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev osnovan.

Odredbom člana 17. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i da su odgovorne za njeno ispunjenje.

Odredbom člana 630. stav 1. Zakona o obligacionom odnosima, propisano je da ugovor o građenju ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavzuje da mu za to isplati određenu cenu. Odredbom člana 2. istog člana, propisano je da ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi.

Odredbom člana 633. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je za svako odstupanje od projekta građenja, odnosno ugovorenih radova, izvođač mora imati pismenu saglasnost naručioca. On ne može zahtevati povećanje ugovorene cene za radove koje je izvršio bez takve saglasnosti.

Odredbom člana 635. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se cena radova može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinična cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena).

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je tužilac ispunio svoju ugovornu obavezu i izveo sve ugovorene građevinske radove na objektu tuženog, s tim da primedbe nadzornog organa na kvalitet izvedenih radova nisu blagovremene, odnosno nisu upisane u građevinski dnevnik i nisu obrazložene. Pošto je veštačenjem utvrđena ukupna vrednost objekta, te da tuženom nije isplaćena razlika u iznosu od 46.633 evra, a tužilac je ispunio svoju ugovornu obavezu i izveo sve ugovorene građevinske radove na objektu tuženog, dok je tuženi samo delimično ispunio svoju ugovornu obavezu prema tužiocu kao izvođaču radova, to je preostala razlika u iznosu od 46.643 evra na ime duga po osnovu neplaćenih radova na predmetnom objektu. Takođe je pravilna odluka o kamati o čemu su nižestepeni sudovi dali jasne i potpune razloge.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije koji predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi na prvostepenu odluku nisu osnovani. Pri tom se navodi kojima se ukazuje na nepravilnost odluke o prekidu postupka ne mogu ni isticati u revizijskom postupku.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić