Tuženi „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd i privredno društvo „TIM INDUSTRIEL STEEL, d.o.o, su podneli odgovore na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, shodno odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...18/2020 i 10/2023 – dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u drugostepenom postupku nisu učinjene ni ostale bitne povrede odredaba ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je jedini član privrednog društva „Radijator“ d.o.o. iz Niša i njegov zastupnik. Ovde tužena „Komercijalna banka“ a.d. Beograd, je protiv „Radijator“ d.o.o. iz Niša, pokrenula izvršni postupak na osnovu menice kao verodostojne isprave, radi naplate iznosa od 32.810.382,80 dinara sa kamatom od 18.06.2014. godine i troškova, a rešenjem Privrednog suda u Nišu Iv 1822/14 od 27.10.2014. godine, dozvoljeno je predloženo izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. U tom postupku je obavljeno veštačenje vrednosti objekata i zemljišta na k.p. ..../... KO ..., prema kome je vrednost objekata broj 3, 4 i 5 i zemljišta oko objekta na k.p. .../... iznosi 49.721.664,00 dinara, pri čemu u obračun vrednosti bunara, pripadajuće bunarske kućice i septičke jame nisu ušli troškovi postavljanja razvodnih cevi za instalaciju vodovoda, kanalizacije i atmosferske kanalizacije u okviru kompleksa. Ukupna vrednost objekta broj 6 (portirnica, bunar sa pripadajućom opremom i kućicom i septičke jame sa dve komore) je 5.714.421,75 dinara. Zaključkom od 23.12.2015. godine, izvršnom poveriocu je dodeljena nepokretnost izvršnog dužnika i to zgrada broj 3 (silos za piljevinu) sa površinom zemljišta pod zgradom od 21 m2, po ceni od 191.500,85 dinara; zgrada broj 4 (objekat trafo stanica) sa površinom zemljišta pod zgradom od 13 m2, sa opremom po ceni od 432.204,26 dinara; zgrada broj 5 (upravna zgrada), sa površinom zemljišta ispod zgrade od 10,47 ari po ceni od 9.719.364,60 dinara i zemljište uz zgradu objekat 74,46 ari po ceni od 4.794.429,60 dinara sve upisano u LN ... KO ..., uz napomenu da navedene cene predstavljaju 30% od utvrđene vrednosti nepokretnosti. Tuženi „TIM INDUSTRIEL STEEL“ d.o.o. iz Niša, je u postupku izvršenja koji je sprovodio javni izvršitelj u predmetu Ii 178/18 po zaključku od 05.12.2019. godine, kojim su mu dodeljene nepokretnosti, stekao pravo svojine na zgradama broj 1 i broj 2, postojeće na k.p. br.51/5. Po zaključku od 29.11.2019. godine, izvršni poverilac BB je stekla pravo svojine na udelu od 1438/9965 od k.p. .../... KO ..., od koje je tuženi „TIM INDUSTRIEL STEEL“, d.o.o, po osnovu ugovora o kupoprodaji overenog 10.06.2020. godine pred javnim beležnikom kupio navedeni udeo. U LN ... KO ..., upisana je parcela broj 51, podbroj 5, površine 9.965 m2, kao zemljište u građevinskom području i zemljište pod zgradom i drugim objektom, površine 1036 m2, a kao imaoci prava svojine su upisani tuženi „Komercijalna banka“ a.d. Beograd sa udelom od 8527/9965 i „TIM INDUSTRIEL STEEL“, d.o.o. iz Niša, sa udelom od 1438/9965. Prema nalazu veštaka građevinske struke vrednost radova i materijala prema glavnom projektu spoljašnje vodovodne i kanalizacione mreže iznosi 114.005,00 evra odnosno 13.387.584,34 dinara, a dopunskim nalazom, kojim su uračunati radovi na obezbeđivanju od obrušavanja i odvoz preostale zemlje sa utovarom i transportom, vrednost je povećana za još 35.420 evra. Po oceni veštaka, spoljašnje instalacije nisu sastavni deo postojećih objekata. Za njih se radi poseban projekat i upisuje se u katastar nepokretnosti kao posebna celina. Tuženi „TIM INDUSTRIEL STEEL“, d.o.o. je po zaključku javnog izvršitelja u državini hala 1 i 2 sa celokupnom infrastrukturom i u državini dela parcele koji je kupljen od BB i izvodi radove na objektima sa namerom da obavlja proizvodnju, dok tužena „Komercijalna banka“ ne koristi svoje objekte, niti svoj deo parcele.

Tužilac AA je u predmetu Privrednog suda u Nišu P 6904/2019, vodio spor protiv „Radijator“ d.o.o. iz Niša, i u tom sporu je presudom donetom 13.11.2020. godine, utvrđeno njegovo pravo svojine na vodovodnoj, kanalizacionoj i drenažnoj mreži koja se nalazi na k.p. br. .../... KO ..., po osnovu izgradnje i određeno da će mu presuda služiti kao osnov za upis prava svojine u katastru vodova, a tuženi obavezan da mu isplati iznos od 4.000.000,00 dinara na ime građevinskih radova na pripremi k.p. br. .../... KO ..., sa zakonskom zateznom kamatom od 05.05.2007. godine do isplate. Rešenjem RGZ od 23.09.2021. godine, dozvoljen je upis spoljnog voda br.1 i 2 na k.p. br. .../... KO ... uz zabeležbu da su izgrađeni bez dozvole, da vlasnik nije utvrđen i da rešenje nije konačno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev odbio, ocenivši da su tuženi svoje pravo na objektima i parceli na kojoj se objekti nalaze stekli zakonito, da na njihovoj strani nema nesavesnog postupanja, jer je tužilac tek naknadno stekao sudsku presudu o svom pravu svojine na instalaciji ugrađenoj u parcelu i novčanoj naknadi, a nije iskoristio svoje zakonske mogućnosti i ovlašćenja za zaštitu svojih prava u vezi ulaganja u izgradnju spornih vodova, pa sam snosi rizik zbog neostvarivanja svog svojinskog prava i novčanog potraživanja, a nije ni dokazao da su tuženi ostvarili korist u vidu povećanja njihove imovine na štetu imovine tužioca.

Drugostepeni sud je ovakav zaključak kao pravilan i na zakonu zasnovan prihvatio, ocenivši da utvrđenje prava svojine tužioca na instalacijama vodovodne, kanalizacione i drenažne mreže ne proizvodi pravno dejstvo prema svima, već samo prema „Radijator“ d.o.o. koji je tužen u postupku za utvrđenje prava svojine na njima, a pravo svojine tužioca nije upisano u katastru vodova kod RGZ SKN gde je dozvoljen upis spoljnog voda broj 1 i 2 na k.p. br. .../... KO ... uz zabeležbu da su izgrađeni bez dozvole, da vlasnik nije utvrđen i da rešenje nije konačno. Osim toga, tužilac u momentu kada su tuženi stekli pravo svojine na objektima i delu parcele na kome su objekti izgrađeni nije ni bio imalac tih stvari, već je njihov imalac bilo privredno društvo „Radijator“ d.o.o, u čiju korist je tužilac vršio investiciona ulaganja u instalaciju, pa eventualnu naknadu može potraživati samo od ovog pravnog lica.

Ovakve zaključke nižestepenih sudova kao pravilne i zakonite prihvata u svemu i Vrhovni sud.

Po oceni Vrhovnog suda, presuda Privrednog suda u Nišu P 6904/2019 od 13.11.2020. godine, kojom je utvrđeno pravo svojine ovde tužioca prema tuženom „Radijator“ d.o.o. iz Niša, na vodovodnoj, kanalizacionoj i drenažnoj mreži koja se nalazi na k.p. br. .../... KO ... po osnovu izgradnje, ne može proizvoditi pravno dejstvo na ovde tužene „Komercijalnu banku“ a.d. (sada „NLB Komercijalna banka“, a.d. Beograd) i privredno društvo „TIM Industriel Steel“ d.o.o. Ovo stoga što je presuda Privrednog suda u Nišu doneta u vreme kada su tuženi po sprovedenim izvršnim postupcima protiv „Radijator“ d.o.o. iz Niša, već postali vlasnici objekata na k. p. .../... KO ... i suvlasnici katastarske parcele u koju je ugrađena vodovodna, kanalizaciona i drenažna mreža za potrebe ovih objekata, a tuženi u postupku u kome je utvrđeno pravo tužioca na instalaciji, nisu učestvovali, odnosno nisu bili obuhvaćeni tužbom. U takvoj situaciji, ni presuda kojom je utvrđeno tužiočevo pravo svojine, suprotno navodima revizije, ne može proizvoditi dejstvo prema tuženima, već, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, samo prema privrednom društvu koje je bilo tuženo u postupku za utvrđenje prava svojine na vodovodnim, kanalizacionim i drenažnim instalacijama i u čiju korist je tužilac izvršio ulaganja u njihovu izgradnju.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku revizije, pa shodno odredbi člana 153. stav 1. ZPP, nema pravo na naknadu troškova ovog postupka, dok po oceni Vrhovnog suda troškovi odgovora na reviziju tuženih nisu bili nužni za vođenje postupka po reviziji, te tuženima shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP ne pripada pravo na naknadu tih troškova, zbog čega je primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković