.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2577/2023
14.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština Gornji Milanovac, čiji je punomoćnik Ljubinko Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Gornji Milanovac, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Gornjeg Milanovca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 395/22 od 11.10.2022. godine, u sednici održanoj 14.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 395/22 od 11.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 395/22 od 11.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 536/20 od 29.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tužena obavezana da mu na ime naknade materijalne štete koju je pretrpeo usled uginuća dve ovce koje su zaklali psi lutalice, isplati na ime naknade obične štete iznos od 14.400,00 dinara i na ime izmakle koristi iznos od 14.400,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2021. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 76.104,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 395/22 od 11.10.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 536/20 od 29.10.2021. godine, u delu stava prvog izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu na isplatu naknade materijalne štete, na ime izmakle koristi, u iznosu od 14.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se posbija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumečenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 401. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužiocu obične štete i izmakle koristi, a pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu pravila o teretu dokazivanja je bez uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji, imajući u vidu da ta revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, jer je pravilo o teretu dokazivanja propisano procesnim zakonom (čl. 228-231. Zakona o parničnom postupku). S tim u vezi, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje takođe nije razlog zbog kog može da se izjavi posebna revizija.
Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 467. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju oni sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 478. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 30.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 28.800,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti, jer se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija tužioca nedozvoljena, na osnovu odredbe člana 478. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda u ovom slučaju nije od značaja, u smislu primene odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer posebne odredbe Zakona o parničnom postupku, kojima je regulisan postupak u sporu male vrednosti, isključuju pravo na izjavljivanje revizije u tom postupku, pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila (član 467. Zakona o parničnom postupku).
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
