Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, ali je drugostepeni sud učinio relativno bitnu povredu odredaba postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju je revizijom ukazano. Zbog navedenog propusta, kao i pogrešne primene materijalnog prava izostalo je potpuno i pravilno utvrđenje relevantnih činjenica.

Predmet spora je šteta, čiju naknadu tužilac, kupac zahteva kao posledicu odgovornosti tuženog, prodavca za materijalne nedostatke ispunjenja ugovorne obaveze iz kupoprodajnog ugovora zaključenog aprila 2016. godine, čiji predmet su sadnice malina.

Pobijana presuda ne sadrži činjenično utvrđenje koje je rezultat slobodne ocene sadržine svih izvedenih dokaza u sklopu, već sud sadržinu pojedinačno navedenih dokaza ceni kao istinitu, odnosno neistinitu u meri koja odgovara navodima tužioca. Naime, osim na izjavi tužioca, sud je presudu zasnovao na izjavi svedoka BB i na konkludentnoj radnji tuženog – davanju novih 2.000 sadnica tužiocu u jesen 2016. godine. Pri tome, svedok BB izjavio je da nema znanja da li su se posađene maline tužioca u jesen 2016. godine primile ili ne.

Iz razloga pobijane presude sledi da su tužilac, koji se profesionalno bavi uzgojem malina i tuženi, čija je delatnost prodaja sadnog materijala u aprilu 2016. godine zaključili ugovor o prodaji sadnica malina, koje su tužiocu isporučene i on isplatio kupoprodajnu cenu. Preuzimanje sadnica nije bilo u optimalno vreme, budući da je tužilac na osnovu date profakture tuženog nameravao da ostvari subvencije od opštine i na taj način obezbedi novac za isplatu kupoprodajne cene. Po navodima tužioca sadnice se nisu primile, o ovoj činjenici on je izvestio tuženog, zajedničkog pregleda njive tužioca na kojoj je posadio maline nije bilo, ali je tuženi u novembru mesecu 2016. godine tužiocu isporučio novih 2.000 komada sadnica, koje je tužilac posadio na istoj njivi, zajedno sa svojih 2.500 sadnica iz rodnog zasada. Po navodima tužbe, većina ovih sadnica se ponovo osušila, on ne poseduje dokaz da je reklamirao isporuku ovih sadnica, a te ekonomske godine sa njive je ubrao dve tone malina. Po sadržini nalaza veštaka poljoprivredne struke, u vreme kada je sud dao nalog za veštačenje na licu mesta se nije moglo utvrditi da li i koja količina sadnica se posušila 2016. godine, pošto je na celoj njivi zasnovan malinjak različitih sorti.

Pobijanu presudu drugostepeni sud zasniva na odredbama članova 18, 154, 155, 185, 186, 189, 454. i 468. Zakona o obligacionim odnosima. Visinu naknade sud obračunava sam, matematičkom operacijom zasnovanom na polazištu da je tužilac dva puta imao troškove obrade zemljišta i formiranja malinjaka, kao i izgubljene dobiti za 2.000 sadnica, koristeći cene iz nalaza veštaka izrađenog 17.03.2023. godine.

Osnovano se revizijom ukazuje da drugostepeni sud prilikom formiranja činjenične građe zanemaruje pravila o teretu dokazivanja, sadržana u odredbama člana 231. ZPP, po kojima stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. Na identičan propust ukazano je i rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2583/19 od 13.09.2019. godine, kojim je ukinuta prvobitno doneta prvostepena presuda u ovoj parnici i naloženo utvrđenje bitnih činjenica, ali ove činjenice nisu razjašnjene.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaska rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato (član 478. stav 1.); nedostatak postoji ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet (član 479. tačka 1.); prodavac ne odgovara za nedostatke iz tačke 1. člana 479, ako su u času zaključenja ugovora bili poznati kupci ili mu nisu mogli ostati nepoznati (član 480. stav 1.); smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobičajenom pregledu stvari (član 480. stav 2.); kupac je dužan da primljenu stvar na uobičajeni način pregleda ili je da na pregled, čim je to prema redovnom toku stvari moguće i da o vidljivim nedostacima obavesti prodavca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja, inače gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada (član 481. stav 1.); kada se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana računajući od dana kada je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (član 482. stav 1.); prodavac ne odgovara za nedostatke koji se pokažu pošto protekne šest meseci od predaje stvari, izuzev kada je ugovorom određen duži rok (član 482. stav 2.); kada je zbog nekog nedostatka došlo, između ostalog do isporuke druge stvari, rokovi iz prethodna dva člana počinju teći od predaje druge stvari (član 483.); kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može: 1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora); 2) zahtevati sniženje cene; 3) izjaviti da raskida ugovor; u svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete (član 488. stavovi 1. i 2.); ko drugome prouzrokuje štetu, dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (član 154. stav 1.); oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu (član 192. stav 1.).

Polazeći od navedenih materijalnopravnih odredbi, obaveza drugostepenog suda je da u ponovljenom postupku utvrdi činjenice da li sušenje sadnica malina isporučenih u proleće 2016. godine stoji u uzročno-posledičnoj vezi sa vremenom kada su one zasađene; da li je tužilac prilikom sadnje u proleće primetio nedostatke na sadnicama koji bi ukazivali da se neće primiti; da li je isporuka sadnica u novembru 2016. godine bila rezultat sporazuma stranaka o otklanjanju nedostataka, odnosno ispunjenju ugovora onako kako glasi; da li je tužilac pregledom sadnica isporučenih novembra 2016. godine mogao da utvrdi da su slabog kvaliteta i koji su razlozi što ih je ipak posadio; iz kojih razloga tužilac nije pismeno reklamirao tuženom nedostatak na sadnicama isporučenim u jesen 2016. godine; da li je tužilac obezbedio dokaze o stanju useva ekonomske 2017. godine; kao i konačno u kom delu su se osušile sadnice isporučene u jesen 2016. godine i šta je uzrok ovog sušenja. Prilikom ocene dokaza, drugostepeni sud će imati u vidu sadržinu nalaza veštaka poljoprivredne struke, po kome od vremena kada je u svrhu veštačenja izvršen pregled njive, nije moglo da se utvrdi gde su se nalazile osušene sadnice i u kom delu se zasađeni sadni materijal nije primio.

U ponovljenom postupku, sud će odlučiti i o troškovima celog postupka u skladu sa članom 165. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 415. stav 1. i člana 416. stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković