U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji su punomoćnici Zoran Levajac i Ljubica Stojčić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1282/19 od 21.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE UVAŽAVA revizija tužene, pa se PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1282/19 od 21.03.2019. godine u delu stava prvog izreke, tako što se žalba tužene delimično usvaja, pa se presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 459/18 od 20.12.2018. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 459/18 od 28.01.2019. godine, PREINAČUJE u delu stava prvog izreke i ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati preko iznosa od 8.000.000,00 (osam miliona) dinara razliku od još 3.375.000,00 (tri miliona trista sedamdeset i pet hiljada) dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.12.2018. godine do isplate, kao i rešenje o troškovima parničnog postupka tako što se OBAVEZUJE tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 453.148,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U preostalom delu revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1282/19 od 21.03.2019. godine SE ODBIJA kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime naknade troškova po reviziji isplati iznos od 45.000,00 (četrdeset pet hiljada) dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka odluke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 459/2018 od 20.12.2018. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 459/18 od 28.01.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode, a na ime duševnih bolova zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti, isplati iznos od 11.375.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.12.2018. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 491.798,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema otpravka odluke. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od još 4.875.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.12.2018. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1282/19 od 21.03.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, dok je žalba tužene delimično usvojena, pa je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 459/18 od 20.12.2018. godine, ispravljena rešenjem tog suda P 459/18 od 28.01.2019. godine, preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 474.584,00 dinara do dosuđenog iznosa prvostepenom odlukom od 491.798,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu kojim je odlučeno o žalbi tužene, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u delu kojim je odlučeno o žalbi tužene, a u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužene u reviziji na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP je bez uticaja, budući da navedena povreda ne može biti predmet ocene revizijskog suda u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, rođen 1983. godine u ..., državljanin Republike ..., je bio lišen slobode u periodu od ukupno 1625 dana i to počev od 18.04.2013. godine, po osnovu rešenja istražnog sudije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Ki 39/13 od 26.04.2013. godine, do 29.09.2017. godine, kada mu je pritvor ukinut rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 599/17 od 29.09.2017. godine. Tužiocu je pritvor bio određen iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 1. tačka 1) i 142. stav 1. tačka 2) ZKP, budući da je isti državljanin Republike ... i da na teritoriji Republike Srbije nema prijavljeno prebivalište, niti boravište što ukazuje na opasnost od bekstva, kao i zbog bojazni uticaja na druge saučesnike. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 599/17 od 29.09.2017. godine ovde tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te je u odnosu na njega preinačena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 20/16 od 10.02.2017. godine. Tužilac se pre pokretanja postupka obraćao tuženoj sa zahtevom za naknadu štete od 06.11.2017. godine. Tužilac je oženjen i ima dve ćerke. Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, utvrđeno je da su uslovi boravka u pritvoru, a potom u zatvoru bili teški jer on ne govori srpski jezik, da nije bio u mogućnosti normalno da se hrani zbog čega je znatno izgubio na kilaži, te da se po njegovom izlasku promenio odnos okoline prema njemu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode budući da je on pravnosnažnom presudom donetom u krivičnom postupku oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret, a sve u smislu odredbe člana 584. stav 1. tačka 1) ZKP, pa su obavezali tuženu da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 11.375.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, u smislu odredaba članova 200. i 277. Zakona o obligacionim odnosima.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno odlučili u pogledu osnova potraživanja, tj. da je tužena u obavezi da tužiocu nadoknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu usled pretrpljenih duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode, imajući u vidu ishod krivičnog postupka koji je vođen protiv ovde tužioca.

Međutim, odlučujući o visini pravične novčane naknade tužiocu pogrešno su, po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je ovaj sud revidiranu presudu u delu stava prvog izreke preinačio i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odmeravajući visinu pravične novčane naknade za pretrpljenu nematerijalnu štetu zbog neosnovanog lišenja slobode u smislu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, ovaj sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ovakva naknada, pa imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i to da je tužilac bio lišen slobode u periodu od 1625 dana, da je u vreme lišenja slobode imao 30 godina, da je oženjen i otac dve maloletne ćerke, da se u izvesnoj meri promenio odnos okoline prema njemu nakon izlaska iz pritvora, našao da pravičnu novčanu naknadu za štetu koju je tužilac pretrpeo predstavlja iznos od 8.000.000,00 dinara.

Stoga je drugostepena presuda u stavu prvom izreke potvrđena u delu za taj iznos, dok je u preostalom delu preinačena, dakle, za iznos od 3.375.000,00 dinara sa kamatom tužbeni zahtev tužioca je odbijen, te je odlučeno kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude, na osnovu odredaba članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Neosnovani su navodi revizije tužene da je sam tužilac skrivio lišenje slobode svojim postupcima, zbog čega mu ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete po tom osnovu. Naime, činjenica da je tužilac državljanin strane države i da je boravio u Republici Srbiji bez prijavljenog boravišta i po nalaženju ovog suda se ne može smatrati nedozvoljenim postupanjem koje je prouzrokovalo nastanak štete, odnosno, lišenje slobode. Ovo stoga što je tužilac u vreme lišenja slobode boravio u hotelu u Republici Srbiji, te da je obaveza pravnog lica koje pruža uslugu smeštaja strancima uz naknadu u smislu odredbe člana 75. Zakona o strancima („Službeni glasnik RS“, br. 97/08) da prijavi boravak stranca u roku od 24 časa od časa pružanja usluge smeštaja strancu.

Kako je preinačena nižestepena odluka tako što je smanjen uspeh tužioca u ovom sporu (8.000.000,00 dinara), ovaj sud je preinačio i rešenje o trškovima prvostepenog i drugostepenog postupka. Tužiocu u smislu odredaba članova 153. i 154. ZPP pripada pravo na naknadu nužnih i stvarnih troškova i to na ime zastupanja od strane punomoćnika iz reda advokata za sastav tužbe u iznosu od 30.000,00 dinara, na ime jednog obrazloženog podneska i zahteva Komisiji za naknadu štete u visini po 30.000,00 dinara, na ime zastupanja na četiri održana ročišta u iznosu po 31.500,00 dinara i za pristup na jedno odloženo ročište u iznosu od 16.500,00 dinara, na ime troškova veštačenja u iznosu od 35.000,00 dinara, na ime troškova prevoda od strane sudskog prevodioca u iznosu od 12.048,00 dinara, kao i na ime troškova sudske takse na tužbu i presudu u iznosu po 86.800,00 dinara, ukupno 453.148,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate.

Tuženi je delimično postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, te mu srazmerno postignutom uspehu u smislu odredbe člana 165. u vezi člana 153. ZPP pripada pravo na naknadu troškova postupka po reviziji i to na ime sastava revizije srazmerno postignutom uspehu (3.375.000,00 dinara) u visini od 45.000,00 dinara, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić