Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 810/22 od 13.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, stavu drugom izreke pod tačkom I i stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje- protivtužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju sa predlogom da se o istoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, s pozivanjem na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije na osnovu čl. 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11...10/23) Vrhovni sud je našao da su ispunjeni zakonski uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, kao i da je revizija osnovana.

Odredbom člana 404. ZPP je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U ovoj parnici se vodi spor oko dela kat. parcele broj .. KO Šume za koji tužilja-protivtužena tvrdi da ima pravni osnov za sticanje svojine (odluka nadležnog organa) ali ga ne drži, već je u njegovoj državini tuženi-protivtužilac. Kako su sudovi spor rešili primenom pravila o održaju, to po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu primene pravila o sticanju prava svojine na osnovu odluke državnog organa i na osnovu održaja. Zbog toga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sporna kat. parcela .., LN .. KO Šume (površine 2.13.81 ha), formirana je 1991./1992. godine prilikom rada Komisije za povraćaj zemljišta u postupku preparcelacije od više parcela, između ostalog, i od kat. parcele .. KO Šume (površine 0.55,09 ha). Nakon toga, rešenjem Komisije za povraćaj zemljišta opštine Topola br. 46-73/91-01 od 20.10.1992. godine predmetna kat. parcela dodeljena je dedi tužilje-protivtužene VV kao naknada za zemljište koje mu je bilo oduzeto (po njegovom zahtevu od 10.04.1991. godine). Upis tako stečenog prava svojine na ovoj parceli u Katastru izvršen je na dedu tužilje-protivtužene 2011. godine, potom na oca tužilje-protivtužene 2013. godine, a zatim na tužilju- protivtuženu 2019. godine. Kat. parcela .. KO Šume (koja je preparcelacijom ušla u sastav novoformirane parcele ..) je do 1948. godine bila imovina pravnih prethodnika tuženog-protivtužioca, kada je postala opštenarodna imovina - korisnik PZ „Jasenica“.

Nakon dodeljivanja (u formalno-pravnom smislu) predmetne parcele .., deda tužilje-protivtužene ušao je u posed dela ove parcele, dok su preostali deo (površine od 1.00,00 ha) držali neparničari GG i DD (pravni prethodnik tuženog- protivtužioca). Zbog toga je deda tužilje-protivtužene 22.03.1994. godine podneo tužbu protiv ovih lica radi predaje u posed tog dela sporne kat. parcele, koju je povukao 23.03.1994. godine, nakon čega je postupak okončan donošenjem rešenja o povlačenju tužbe. Unuk GG je dobrovoljno predao tužilji-protivtuženoj deo parcele koji je on držao, dok tuženi-protivtužilac to nije hteo da uradi. Tuženi- protivtužilac drži taj deo sporne kat. parcele .. od devedestih godina prošlog veka, smatrajući ga svojim jer nije zvanično bio oduzet njegovim pravnim prethodnicima (da bi u ponovnom postupku nakon ukidanja prethodne odluke donete u ovoj parnici dostavio kao nov dokaz - rešenje od 23.07.1953. godine o oduzimanju parcele .. KO Šume), a koji je prema iskazima više saslušanih svedoka bio deo zadružne imovine. Pravni prethodnici tužilje-protivtužene od sticanja predmetne parcele .. (1991. godine) nisu ometali tuženog-protivtužioca i njegove pravne prethodnike u korišćenju dela predmetne parcele koji su držali. Veštačenjem preko sudskog veštaka geometra utvrđeno je da tuženi – protivtužilac drži severni deo predmetne kat. parcele .. površine 40,26 ari, koji odgovara bivšoj kat. parceli .. KO Šume (u merama i granicama bliže opisanim u nalazu veštaka).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, a delimično usvojili protivtužbeni zahtev s pozivom na odredbe člana 28. stav 4. i člana 72. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Zaključili su da je tuženi-protivtužilac bio u savesnoj državini spornog dela parcele .. u površini od 0.40,26 ha (u merama i granicama bliže opisanim u nalazu veštaka) više od 20 godina (od 1990./1991. godine) u čemu ga pravni prethodnici tužilje- protivtužene nisu ometali, tako da je po osnovu vanrednog održaja postao vlasnik istog. Ocenili su da je bez uticaja na drugačiju odluku činjenica da je tužbom od 22.03.1994. godine pravni prethodnik tužilje-protivtužene tražio od pravnog prethodnika tuženog-protivtužioca predaju tog dela predmetne kat. parcele, jer je tužbu povukao sutradan, imajuću u vidu da nakon povlačenja tužbe nije preduzeo ni jednu radnju zbog koje bi nastupio prekid održaja, zbog čega je državina tuženog- protivtužioca neprekidna, savesna, nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja tako da se tuženi-protivtužilac nalazi u savesnoj državini iste. Dodatna argumenatcija drugostepenog suda je bila da je donošenjem rešenja Komisije za vraćanje zemljišta 1992. godine pravni prethodnik tužilje- protivtužene postao titular prava svojine na delu predmetne kat. parcele, u čijoj državini je u to vreme bio pravni prethodnik tuženog-protivtužioca, a da činjenica da nakon donošenja navedenog rešenja nije donet zapisnik o njegovom uvođenju u posed opravdava uverenje tuženog-protivtužioca da je vlasnik dela predmetne parcele koji od tada drži nesmetano, zbog čega nema primeni Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, koji briše zabranu sticanja prava svojine održajem na stvari u društvenoj svojini, što se primenjuje od 04.07.1996. godine.

Ovakav zaključak nižestepenih sudova se za sada ne može prihvatiti kao pravilan, jer zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno.

Članom 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (stav 1.). Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom (stav 2.). Članom 28. stav 4. ovog zakona, propisano je da savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SRJ“ br. 29/96), brisana je odredba člana 29. navedenog zakona kojom je bilo propisano da se na stvari u društvenoj svojine pravo svojine ne može steći održajem, tako da se tek od stupanja na snagu navedenih zakonskih izmena (04.07.1996. godine) može steći pravo svojine održajem i na zemljištu u društvenoj, a kasnije državnoj svojini i od kada teku rokovi propisani članom 28. navedenog zakona.

Članom 30. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa propisano je da održaj počinje teći onog dana kad je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj; u vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci (stav 2.); na prekid, odnosno zastoj održaja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraživanja (stav 3.). Članom 72. stavom 2. ovog zakona, propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Prema stavu 3. ovog člana, savesnost državine se pretpostavlja.

Prema izvedenim dokazima nekadašnja kat. parcela .. KO Šume (sa površinom od 55.09 ari) bila je uknjižena kao opšte-narodna imovina, a korisnik je bila Zadruga „Jasenica“, na koju parcelu su tuženi-protivtužilac i njegovi polagali pravo kao njihovo staro vlasništvo pre oduzimanja tog zemljišta. Dakle, radilo se o nepokretnosti u društvenoj svojini koja je kasnije 1991./1992. godine preparcelacijom u postupku vraćanja oduzetog zemljišta, kao takva ušla u sastav novoformirane kat. parcele .. KO Šume, površine 2.13.81 ha i potom rešenjem Komisije za povraćaj zemljišta opštine Topola br. 46-73/91-01 od 20.10.1992. godine priznata i dodeljena pravnom prethodniku tužilje u svojinu, primenom Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu PZF i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“ broj 18/91). Radi se o postupku koji je uređen Zakonom o opštem upravnom postupku gde se podrazumeva i sprovođenje takvog rešenja po službenoj dužnosti odnosno uvođenje novog vlasnika u posed, pa ta činjenica može da utiče na savesnost državine trećih lica tog zemljišta od tog trenutka.

I po stavu Vrhovnog suda, tek od trenutka donošenja rešenja Komisije za povraćaj zemljišta opštine Topola br. 46-73/91-01 od 20.10.1992. godine, odnosno od njegove pravnosnažnosti kojim je novoformirana kat. parcela .. KO Šume (površine 2.13.81 ha) dodeljena u svojinu pravnom prethodniku tužilje-protvtužene, koji je svojinu stekao na osnovu člana 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, ima se računati rok rok za održaj primenom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, pa ako do tada nije istekla zabrana sticanja svojine održajem na stvari u društvenoj svojini to ne bi ni bilo od uticaja na početak ovog roka. S tim u vezi, nižestepeni sudovi nisu razjasnili kada je rešenje Komisije za povraćaj zemljišta opštine Topola br. 46-73/91-01 od 20.10.1992. godine postalo pravnosnažno. Od tog trenutka ova parcela je nesumnjivo bila u režimu privatne svojine bez obzira na to što, prema utvrđenju nižestepenih sudova, nije sačinjen pismeni zapisnik o uvođenju dede tužilje-protivtužene u posed iste i bez obzira na kasnije izvršen upis prava svojine u Kastatar na njegovo ime 2011. godine (koje je imalo samo deklaratorni karakter). Osim toga, očigledno je da je bilo uvođenja u posed dede tužilje-protivtužene u nekom obliku, jer je stupio u posed dela predmetne kat. parcele, dok u preostali deo nije mogao, jer su ga držali neparničari GG i DD (pravni prethodnik tuženog-protivtužioca), iako je prema rešenju Komisije od 20.10.1992. godine ZZ „Jedinstvo“ iz Natalinaca držalac zemljišta od kojeg je formirana predmetna parcela .. KO Šume. Zbog toga je deda tužilje-protivtužene 22.03.1994. godine podneo tužbu protiv ovih fizičkih lica kao faktičkih držalaca radi predaje u posed tog dela sporne kat. parcele.

Pored toga, ne može se za sada prihvatiti kao pravilno stanovište neižestepenih sudova da tužilja-protivtužena tokom postupka nije oborila pretpostavku savesnosti državine tuženog-protivtužioca, odnosno njegovog pravnog prethodnika na spornom delu kat. parcele .. KO Šume tokom perioda od 20 godina koji je neophodan za sticanje svojine vanrednim održajem. Tužilja-protivtužena je isticala da se radi o tzv. samovlasnom zauzeću spornog dela predmetne kat. parcele od strane pravnog prethodnika tuženog-protivtužioca, što svakako nije osnov sticanja svojine bez sprovedenog odgovarajućeg postupka koji je bio uređen posebnim propisima kad je reč o samovlasno zauzeću zemljišta. Kada je reč o sticanju svojine po zakonskom osnovu iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa (vanredni održaj), na koji pravni osnov se poziva tuženi-protivtužilac, državina sve vreme mora biti savesna (član 72. ovog zakona). Tačno je da povlačenjem tužbe od strane pravnog prethodnika tužilje-protivtužene za predaju u državinu spornog dela predmetne kat. parcele 22.03.1994. godine nije došlo do prekida roka za održaj analognom primenom pravila iz Zakona o obligacionim odnosima, koji se i ovde primenjuju. Međutim, momenat podnošenja tužbe 22.03.1994. godine pravnog prethodnika tužilje-protivtužene protiv pravnog prethodnika tuženog- protivtužioca radi predaje u posed tog dela kat. parcele .. KO Šume od značaja je za ocenu savesnosti njegove državine ovog zemljišta, jer se deda tužilje-protivtužene time legitimisao držaocu zemljišta kao vlasnik tog zemljišta, kao i momenat upisa u Katastru 2011. godine dede tužilje-protivtužene kao vlasnika novoformirane kat. parcele kada je držalac zemljišta nesumnjivo imao saznanje o pravnom statusu zemljišta koje drži, jer se radi o javnoj evidenciji o nepokretnostima i pravima na njima, a koje činjenice se u ovom slučaju ne mogu zanemariti.

Kako u postupku pred prvostepenim sudom nisu raspravljene sve bitne činjenice od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, to su nižestepene odluke morale biti ukinute, uključujući i odluku o troškovima parničnog postupka jer zavisi od konačnog ishoda spora.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu sve napred navedeno, nesumnjivo razjasniti nejasnoće na koje je ukazano ovim rešenjem te će u skladu sa tim i doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković