U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veljko Arsić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vranja, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo u Vranju, radi utvrđenja ništavosti sporazuma i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 929/2024 od 03.09.2024. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 929/2024 od 03.09.2024. godine tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Vranju P 2515/20 od 12.12.2023. godine u stavu prvom, obavezujućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 97.084,08 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2515/20 od 12.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je Sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-241/14-07 od 01.12.2014. godine apsolutno ništav jer je suprotan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za gradsko građevinsko zemljište po Sporazumu o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-241/14-07 od 01.12.2014. godine, za preuzeto građevinsko zemljište sa kat.parcele .. površine 585m2 upisane u LN .. KO Bujanovac isplati 386.050,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2023. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos počev od 18.05.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa do 11.12.2023. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 352.488,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 929/2024 od 03.09.2024. godine stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 2515/20 od 12.12.2023. godine u stavu prvom izreke, u obavezujućem delu stava drugog izreke i stavu trećem izrke, tako što je stavom drugim izreke odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je Sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465- 241/14-07 od 01.12.2014. godine apsolutno ništav jer je suprotan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, zbog čega ne proizvodi pravno dejstvo, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište pa do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište po Sporazumu o naknadi za eksproprisano zemljište broj 465-241/14-07 od 01.12.2014. godine, za preuzeto građevinsko zemljište sa kat.parcele .. površine 565m2 upisane u LN .. KO Bunuševac isplati 386.050,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2023. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 319.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do konačne isplate.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe članova 408. i 403. stav2. tačka 2. ZPP Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koji revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio vlasnik kat.parc. br. .. upisane u LN .. KO Bunuševac, koja je eksproprisana uz naknadu rešenjem Gradske uprave grada Vranja, Sekretarijata za urbanizam i imovinsko pravne poslove broj 465- 241/2014-07 od 28.07.2014. godine, saglasno Planu generalne regulacije zone 2 i 3 u Vranju i Rešenju Vlade Republike Srbije, radi izgradnje obilaznice do industrijske zone u Bunuševcu u korist Grada Vranja i to kao gradsko građevinsko zemljište od 585m2. U postupku sporazumnog određivanja naknade za eksproprisano zemljište između tužioca kao ranijeg vlasnika i tuženog zaključen je Sporazum o naknadi broj 465-241/2014-07 od 01.12.2014. godine kojim je za eksproprisanu parcelu tužioca kp .. i to kao građevinsko zemljište određena naknada u iznosu od 600 dinara po m2 ili ukupno 351.000,00 dinara. Kod Službe za katastar nepokretnosti u Vranju predmetna parcela se i dalje vodi kao poljoprivredno zemljište. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke predmetna parcela se u vreme donošenja rešenja o eksproprijaciji nalazila obuhvatu GUP-a Vranja, odnosno u obuhvatu Plana generalne regulacije zone 2, u kom planu je definisana namena predmetne parcele, a to je gradska saobraćajnica prvog reda. Na osnovu Odluke o određivanju zona i najopremljenije zone na teritoriji Grada Vranja, predmetna parcela se nalazi u četvrtoj zoni, a zoniranje je izvršeno na osnovu GUP-a i Prostornog plana Grada Vranja. Tržišna cena građevinskog zemljišta za predmetu parcelu iznosi 1.259,91 dinar po m2, dok je u Sporazumu o određivanju naknade za eksproprisano zemljište od 01.12.2014. godine naknada određena u iznosu od 600 dinara po m2. Tržišna vrednost predmetne parcele ukupne površine 585m2 na dan procene 06.10.2023. godine iznosila je 737.050,93 dinara, tako da razlika između isplaćene naknade od 351.000,00 dinara do pripadajuće naknade od 737.050,93 dinara iznosi 386.050,93 dinara.

Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, utvrdio ništavost Sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište od 01.12.2014. godine i obavezao tuženog da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište po navedenom Sporazumu o naknadi isplati 386.050,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, sa obrazloženjem da je Sporazum o naknadi od 01.12.2014. godine protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima pa je stoga ništav, na osnovu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima jer je povređen prinudni propis - Zakon o eksproprijaciji, koji za oduzimanje svojine u javnom interesu garantuje tržišne cene, a time i pravo tužioca na imovinu garantovanu članom 58. Ustava RS. Sporazum je protivan javnom poretku kao i dobrim običajima kojih se tuženi nije držao, jer je dao ponudu za naknadu za oduzeto zemljište u nižem iznosu koji nije u razumnom odnosu sa stvarnom vrednošću prema stanju i karakteru zemljišta, što je imalo za posledicu da se ranijem vlasniku, ovde tužiocu ne isplati tržišna cena – naknada za eksproprisano zemljište, pa kako vraćanje zemljišta eksproprisanog za izgradnju obilaznice do industrijske zone u Bunuševcu tužiocu nije moguće, tuženi je dužan da isplati tužiocu odgovarajuću naknadu u novcu u vidu razlike između isplaćene cene i tržišne cene prema stvarnom karakteru zemljišta u visini od 386.050,93 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja na osnovu odredbe člana 377. stav 1. ZOO.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu sa obrazloženjem da Sporazum o u naknadi za eksproprisano zemljište od 01.12.2014. godine nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, pa samim tim nije ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Navedenim sporazumom nije povređen ni prinudni propis - Zakona o eksproprijaciji koji za oduzimanje svojine u javnom interesu garantuje tržišne cene, kao ni pravo tužioca na imovinu garantovano članom 58. Ustava RS. Sporazum nije protivan javnom poretku ni dobrim običajima i nema obaveze tuženog da tužiocu isplati traženu razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište sa kamatom, s obzirom da je zemljište tužioca eksproprisano kao građevinsko zemljište, zbog čega je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je tuženi ovu parcelu u postupku eksproprijacije i isplate naknade tretirao kao poljoprivredno zemljište.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je Sporazum o naknadi od 01.12.2004. godine ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tuženi tužiocu dao ponudu za naknadu za oduzeto zemljište u nižem iznosu koja nije u razumnom odnosu sa stvarnom vrednošću prema stanju i karakteru zemljišta, što je imalo za posledicu da se ranijem vlasniku - tužiocu ne isplati tržišna cena kao naknada za eksproprisano zemljište, suprotno Zakonu o eksproprijaciji i članu 58. Ustava RS.

Odredbom člana 1. Zakona o eksproprijaciji („Sl. glasnik RS“, br.53/95... 20/09 i 55/13) propisano je da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Prema odredbi člana 41. stav 2. istog zakona, visina naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost određuje se po tržišnoj ceni prema okolnostima u vreme zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u vreme donošenja odluke o naknadi. Odredbom člana 42. istog zakona propisano je da se naknada za eksporprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije dugačije propisano (stav 1), da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (stav 2).

Navedenim zakonom (član 56. stav 2. i 3) propisana je dužnost korisnika eksproprijacije da organu nadležnom za sporazumno utvrđivanje naknade podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji. Organ opštinske uprave koji sporovodi postupak sporazumnog određivanja naknade bez odlaganja dostavlja ponudu ranijem sopstveniku eksproprisane nepokretnosti, a od upravnih i drugih organa i organizacija pribavlja obaveštenja o činjenicama koje mogu biti od značaja za sporazumno određivanje naknade, čija visina mora biti u skladu sa statusom eksproprisanog zemljišta.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju je tužiocu sporazumno utvrđena i isplaćena naknada za eksproprisano građevinsko zemljište, ali ne prema tržišnoj ceni, odnosno u nižem iznosu koji nije u razumnom odnosu sa vrednošću prema stanju i karakteru zemljišta. Posledica da je tužiocu isplaćena novčana naknada koja je niža od tržišne vrednosti eksproprisanog zemljišta u statusu gradskog građevinskog zemljišta, vodi nišavosti sporazuma koje su stranke zaključile jer je protivan napred citiranom Zakonu i članu 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Sporazumom je određena niža naknada od tržišne i time povređeno tužiočevo pravo na imovinu oduzetu u opštem interesu i uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti.

Pravna posledica ništavosti sporazuma je restitucija na osnovu člana 104. stav 1. ZOO, a ako ista nije moguća isplaćuje se naknada u novcu prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Stoga je tuženi dužan da isplati tužiocu odgovarajuću naknadu u novcu, u visini veštačenjem utvrđene razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište i tržišne vrednosti zemljišta prema njegovom stvarnom statusu gradskog građevinskog zemljišta.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Pravilna je odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka, a tužiocu koji je uspeo u reviziji pripadaju troškovi troškovi revizijskog postupka saglasno odredbi člana 153. stav 1., 154. i 165. ZPP i to na ime nagrade advokatu za sastav revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, sudska taksa za reviziju u iznosu od 35.042,04 dinara i odluku po reviziji u od 35.042,04 dinara, prema AT i TT.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković