.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2604/2020
01.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svi iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mladen Stanojev, advokat iz ..., protiv tužene ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Petrov, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 184/18 od 11.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 01.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 184/18 od 11.12.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 184/18 od 11.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bečeju P 145/16 od 17.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji DD isplati iznos od 300.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete, zbog konstantnog psihičkog maltretiranja na časovima ... . Stavovima drugim, trećim, četvrtim i petim izreke obavezani su tužioci AA, BB, VV i GG da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 9.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja DD da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 184/18 od 11.12.2019. godine, žalba tužene je odbijena, a žalba tužilje DD delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Bečeju P 145/16 oc 17.01.2018. godine tako što je obavezana tužena da tužilji DD isplati iznos od 40.000,00 dinara na ime nematerijalne štete zbog psihičkog maltretiranja na časovima .., sa zakonskom zateznom kamato od 17.01.2018. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 134.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji DD na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 15.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za novim tumačenjem prava. Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Uz reviziju nisu priložene sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnim ili bitno istovetnim činjenicama u istim pravnim situacijama, pa zato nema mesta odlučivanju o reviziji tužene ni radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužioci su tužbu u ovoj pravnoj stvari radi naknade nematerijalne štete, podneli Osnovnom sudu Bečeju dana 08.02.2013. godine. Prvostepena presuda doneta je 17.01.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 300.000,00 dinara. Drugostepena presuda doneta je 11.12.2019. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srenjem kursu NBS na da podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
