Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Pribojac, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Čačku, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 157/23 od 18.07.2023. godine, u sednici održanoj 16.10.2024. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 157/23 od 18.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 157/23 od 18.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 157/23 od 18.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugo osnovnog suda u Beogradu Prr1 147/21 od 12.04.2023. godine, u stavovima drugom i četvrtom izreke, kojima je obavezana tužena da tužilji, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati 436.078,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.09.2021. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, kao i da joj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 66.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakona o obligacionim odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, tužilji je dosuđena naknada imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja „MK Rudnik“ u stečaju Gornji Milanovac, utvrđene rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 4891/21 od 12.08.2021. godine. Iznos imovinske štete određen je u visini dela tužiljinog novčanog potraživanja iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom koji nije naplaćen u stečajnom postupku, a priznat je po dve prijave potraživanja na ime glavnog duga po osnovu neisplaćene razlika u zaradi za period maj 2007. godine - april 2010. godine i otpremnine za odlazak u penziju, zakonske zatezne kamate obračunate proporcionalnom metodom i troškova postupka.

O tužbenom zahtevu odlučeno je pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i u skladu sa odlukama Vrhvnog suda u istim činjenično-pravnim sporovima u kojima je tražena naknada imovinske štete u visini novčanog potraživanja poverilaca iz radnog odnosa, koja su u celosti ili delimično ostala nenaplaćena u stečajnom postupku vođenom protiv stečajnih dužnika sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Obavezivanje tužene da naknadi takvu imovinsku štetu je ustaljena praksa redovnih sudova zasnovana na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, odnosno Ustavnog suda, kao i na Zaključku Vrhovnog kasacionog suda o tom pravnom pitanju od 02.11.2018. godine.

Iz navednih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.09.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 436.078,63 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednikveća-sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković