Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu krajnji korisnik je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagači su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu odredbi člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 .... „Službeni glasnik RS“ br. 106/2015), člana 403. stav 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju je krajnji korisnik revizijom ukazao, nije predviđena kao revizijski razlog po odredbama člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu rešenja Ministarstva narodne odbrane FNRJ od 21.08.1949. godine, koje je izmenjeno rešenjem od 12.12.1952. godine, izvršena je u korist države, za potrebe tog ministarstva potpuna eksproprijacija parcele broj ... u ukupnoj površini od 1 ha 39 a 56 m2 u KO ..., koja je bila svojina ZZ iz ... . Na osnovu rešenja Gradske eksproprijacione komisije od 11.06.1953. godine, koje je na zahtev naslednika vlasnika eksproprisane nepokretnosti preinačeno rešenjem od 28.05.1956. godine, korisnik eksproprijacije Vojna pošta Zemun obavezan je da isplati naknadu u novcu za 1/2 dela eksproprisane površine II, dok je za drugu polovinu dela nasledniku BB obavezan da preda u svojinu deo katastarske parcele ... livada ... površine 6978 m2, upisane u ZKUL br. ... KO ... . Katastarska parcela broj ... KO ..., bila je ukupne površine 15 ha 81 a 87 m2, a njena deoba na devet parcela, između ostalog parcelu broj .../... površine 6978 m2, izvršena je 1966. godine. Zemljoradnička zadruga „Prva petoljetka“ Železnik je bila zakoniti korisnik cele parcele broj ... KO ... . Ne postoje dokazi da je deo parcele koji je dodeljen u svojinu rešenjem od 28.05.1956. godine predat u posed BB. Vlasnik ove parcele je Republika Srbija. Tržišna vrednost 1 m2 parcele starog premera broj ... u KO ..., je 15.000,00 dinara. Predlagači su naslednici pokojnog BB. Postupak za određivanje naknade inicirali su 28.04.2011. godine pred organom uprave, koji organ je zbog izostalog sporazuma po službenoj dužnosti pokrenuo ovaj vanparnični postupak 04.10.2011. godine.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje, nižestepeni sudovi utvrđuju naknadu za izuzeto iz poseda eksproprisano građevinsko zemljište površine 6978 m2, pozivom na odredbe članova 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji. Drugostepeni sud nalazi da je rešenje Gradske eksproprijacione komisije od 28.05.1956. godine, kojim je pravnom prethodniku predlagača određena naturalna naknada ništavo, pošto je ova parcela bila dodeljena na trajno korišćenje Zemljoradničkoj zadruzi „Prva petoljetka“ Železnik i stoga odluka nije bila izvršiva.

Osnovano se revizijom ukazuje da je odluka o pravu na određivanje novčane naknade za eksproprisano zemljište 1949. godine zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Osnovnim Zakonom o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“ br. 28/47), na osnovu kog je nadležni državni organ doneo rešenje o eksrpoprijaciji površine od 1 ha 39 a 56 m2 katastarske parcele ... u svojini pravnog prethodnika predlagača, bilo je propisano da se nepokretna imovina može eksproprisati kad to traži opšti interes izvođenja korisnih radova za svrhe društveno ekonomskog i kulturnog podizanja i razvoja naroda; da se eksproprijacija može vršiti u korist države za potrebe saveznih organa, ustanova i preduzeća i da se može vršiti samo na osnovu akata o eksproprijaciji nadležnog državnog organa (članovi 1. – 3.). Sopstveniku će se dati naknada za eksproprisanu imovinu koja se može sastojati kako u novcu, tako i u davanju druge nepokretnosti u zamenu za eksproprisanu (članovi 11. i 15.). Postupak eksproprijacije sprovode sreske odnosno gradske eksproprijacione komisije na osnovu propisa ovog zakona i akta o eksproprijaciji; po završenoj usmenoj raspravi komisija donosi rešenje o eksproprijaciji, protiv kog se može izjaviti žalba nadležnom okružnom sudu u roku od 8 dana od prijema rešenja; rešenje okružnog suda je konačno, i na osnovu pravnosnažnog rešenja sreski sud će na zahtev komisije u zemljišnim knjigama izvršiti upise naređene tim rešenjem (članovi 17., 29., 30. i 31.).

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u vanparničnom postupku u kome je to pitanje rešeno.

Činjenično je razjašnjeno da je nakon donošenja akta o eksproprijaciji građevinskog zemljišta doneto rešenje o naknadi 28.05.1956. godine, na osnovu kog je pravnom prethodniku predlagača u svojinu dodeljena druga nepokretnost, u zamenu za eksproprisanu. Predlagači ne tvrde, niti ima podataka da je ovo rešenje stavljano van snage, pa je ono deo pravnog poretka. Predlagači zahtev za određivanje naknade zasnivaju na tvrdnji da rešenje o naknadi nije izvršeno. Prethodno pitanje o kome je vanparnični sud ovlašćen da odlučuje postoji ukoliko o pravu ili pravnom odnosu odluku nije doneo nadležni organ, što ovde nije slučaj. Stoga, neprihvatljivo je stanovište drugostepenog suda da je rešenje kojim je pravnom prethodniku predlagača određena naknada za eksproprisanu nepokretnost ništavo.

Utvrđene činjenice vezane za izostalo izvršenje odluke eksproprijacione komisije od 28.05.1956. godine, bez uticaja su na drugačiju odluku u ovoj vanparničnoj stvari. Prema članu 2. tačka 29. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 153/20) pravo na vraćanje imovine po odredbama tog zakona može se ostvariti za imovinu oduzetu primenom Osnovnog zakona o eksproprijaciji („Službeni list FNRJ“ br. 28/47, 12/57, 53/62 i „Službeni list SFRJ“ br. 13/65, 5/68, 7/68 i 11/68). Odredbom člana 6. stav 2. tog zakona propisano je da bivši vlasnik ima pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 19.02.1968. godine, ako bivšem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti. Odredbama članova 22. i 23. propisano je koje podržavljeno građevinsko zemljište država vraća, a koje ne vraća, a članova 39. – 50. postupak u kome se pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje ostvaruje.

Iz iznetih razloga, kada je u skladu sa Osnovnim zakonom o eksproprijaciji od strane nadležnih državnih organa donet akt o eksproprijaciji i rešenje o naknadi, predlagačima ne pripada pravo da u ovom vanparničnom postupku u skladu sa odredbama članova 41. i 42. sada važećeg Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/55 ... „Službeni glasnik RS“ br. 106/2016) zahtevaju donošenje nove odluke o naknadi, pošto je takva odluka već doneta.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 153. stav 1., 154., 162. i 163. stavovi 1. – 4. ZPP, odlučeno je o troškovima celog postupka. Krajnji korisnik je postigao uspeh u postupku, pa su mu u granicama opredeljenog zahteva priznati kao opravdani troškovi od 313.434,00 dinara, koji se sastoje od nagrade za zastupanje na tri održana ročišta od po 45.000,00 dinara, za sastav žalbe 01.10.2018. godine od 110.934,00 dinara i revizije 24.07.2024. godine od 67.500,00 dinara.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi člana 416. stav 1. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković