Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavie revizije, obe zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da revizije tuženog-protivtužioca nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP je bez uticaja, budući da ova povreda ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi-protivtužilac je sin pok. VV, sa kojim je tužilja-protivružena bila u emotivnoj vezi i zajednici od avgusta 2007. godine do njegove smrti ...2012. godine. U trenutku kada su započeli zajednicu, sada pok. VV je još bio u braku sa majkom tuženog-protivtužioca, koji brak je razveden 2008. godine, a zajedica života je prekinuta pre toga, odlaskom VV iz stana u Beogradu u kome je živeo sa suprugom i tuženim. Sada pok. VV je tokom 2007. godine započeo radove na adaptaciji nepokretnosti u ..., gde je želeo da živi sa tužiljom- protivtuženom. Najpre su izvedeni radovi na jednoj od pomoćnih zgrada (šupi i ambaru) u jesen te godine, a potom u narednoj 2008. godini na drugoj pomoćnoj zgradi – garaži, kao i na stambenom objektu. Pre započinjanja ovih radova, u aprilu 2007. godine, prodaoje plac za 17.000 evra, u avgustu 2007. godine prodao je kuću, kao i dva automobila u maju 2007. godine. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka građevinske struke, ukupna vrednost radova izvedenih na navedenim objektima tokom 2007.-2008. godine iznosila je 5.825.744,24 dinara. U maju 2008. godine tužilja- protivtužena je sada pok. VV dala iznos od 50.000 evra kako bi se do kraja izveli radovi na nepokretnostima u ... . Ovaj novac je dat na zajam, u prisustvu svedoka i o tome je sačinjena priznanica koju su potpisali tužilja, sada pok. VV i svedoci, ali je ista, nakon smrti VV, izgubljena. Dogovor je bio da VV novac vrati kada bude prodao stan na ... brdu. Ovaj novac tužilja-protivtužena je dobila na ime svog dela na nepokretnosti – kući u Baru, koju je prethodno 2007. godine majka tužilje poklonila tužiljinom bratu i njoj, a koji novac joj je isplatio brat. Sada pok. VV je posedovao račun u banci, na kome je tokom 2007. godine imao 96.000 evra, što je predstavljao novac dobijen prodajom kuće. Tokom te godine podigao je iznos od 22.500 evra, a u toku 2008. godine podigao je 70.961,90 evra, tako da je na računu ostao iznos od 27.348,39 evra. Ovaj novac VV je koristio kao obrtna sredstva na oročenoj štednji i na taj način je zarađivao stvarajući dodatni kapital.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 557. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, te člana 222. Zakona o nasleđivanju, zaključili da je tuženi-protivtužilac, kao jedini pravni sledbenik pok. VV, dužan da iznos od 50.000 evra koji je njegov pravni prethodnik primio na ime zajma, vrati sa pripadajućom kamatom od dana ponošenja tužbe 11.09.2012. godine do isplate.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema odredbi člana 557. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Odredbom člana 559. stav 1. istog zakona, zajmodavac je dužan predati određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda kad to zajmoprimac zatraži.

Odredbom člana 222. Zakona o nasleđivanju, propisano je da naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine.

U konkretnom slučaju, tužilja-protivtužena je pravnom prethodniku tuženog- protivtužioca, sada pok. VV, u maju 2008. godine, pozajmila iznos od 50.000 evra uz dogovor da novac vrati kada proda svoj stan u Beogradu. Za života pok. VV taj stan nije prodat. VV je umro 2012. godine. S obzirom da iznos od 50.000 evra koji je dat na ime zajma nije vraćen, to su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je tuženi- protivtužilac u obavezi da kao jedini pravni sledbenik svog oca kao zajmoprica pozajmljeni novac vrati tužilji-protivtuženoj, sa kamatom od dana podnošenja tužbe, kao dana kada je pozvan da novac isplati.

Navodima revizija tuženog ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude sa stanovišta primene materijalnog prava, već se njima osporava pravilnost pravilnost ocene dokaza od strane prvostepenog suda, odnosno pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja a što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 2. ZPP, pa su navodi revizija bez uticaja.

Pravilna je odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 150, 153,154 i 163. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu uspeh tužilje u sporu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Tužilji nisu priznati troškovi u vezi sa sastavom odgovora na reviziju, s obzirom da reč o troškovima koji nisu potrebni za vođenje parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković