Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1559/23 od 05.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavovima trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, ...10/23), Vrhovni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem Sekreterijata za društvene delatnosti SO Priština od 25.05.1974. godine priznato svojstvo mirnodopskog vojnog invalida druge grupe sa 100% invaliditeta privremeno počev od 31.01.1974. godine, na osnovu povrede nastale 1970. godine u JNA, sa pravom na ortopedski dodatak četvrtog telesnog oštećenja. Po navedenom rešenju, ova invalidnina je isplaćivana tužiocu u mesečnom iznosu od 2.003,00 dinara, a ortopedski dodaak u mesečnom iznosu od tadašnjih 190.000,00 dinara počev od 01.02.1974. godine pa sve do maja 1998. godine, kada je tužena prestala da isplaćuje tužiocu ličnu invalidninu i ortopedski dodatak bez donošenja posebnog rešenja o prestanku prava i obustavi isplate. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina pojedinačnih mesečnih iznosa i ukupnih iznosa neisplaćene lične invalidnine od 411.863,50 dinara i neisplaćenog ortopedskog dodatka od 322.222,94 dinara za traženi period od juna 2019. godine zaključeno sa oktobrom 2022. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da tužiocu naknadi štetu u visini neisplaćenih invalidnina i ortopedskog dodatka za ceo utuženi period, primenom članova 154. stav 1, 155. i 172. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) u vezi sa članovima 21, 69, 95. stav 1. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ“ br. 24/98, 29/98, 25/00, „Službeni glasnik RS“ br. 101/05, 111/09 i 50/18) i članom 33. stav 1. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ br. 18/20)

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova delimično je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, pravilan je činjenično-pravni zaključak nižestepenih sudova da su prava na ličnu invalidninu i na ortopedski dodatak stečena prava tužioca, a da tužena na kojoj je teret dokazivanja u smislu člana 231. ZPP nije dokazala u ovom postupku da su se stekli uslovi za ukidanje ovih prava tužiocu usled nepostojanja zakonskih uslova za njihovo dalje ostvarivanje, a koja su postojala u vreme donošenja rešenja kojim su navedena prava priznata tužiocu i sve do 01.01.2021. godine. Kako je nadležni organ tužene samoinicijativno prestao da isplaćuje tužiocu ličnu invalidinu i naknadu za ortopedski dodatak bez donošenja rešenja o prestanku ovih prava i obustavi isplata, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je takvim nezakonitim postupanjem tužiocu naneta materijalna šteta u visini neisplaćenih iznosa invalidnine i naknade za ortopedski dodatak, a za koju je odgovorna tužena na osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju kao neosnovanu u delu pravnosnažne odluke kojom je tužiocu dosuđena tražena naknada štete za period od juna 2019. godine zaključno sa decembrom 2020. godine i odlučio kao u stavu trećem izreke ove presude.

Međutim, za period počev od januara 2021. godine pa nadalje, prema oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, na šta se osnovano ukazuje revizijom.

Naime, nižestepeni sudovi su propustili da primene odredbu člana 191. važećeg Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ br. 18/20, koji je u primeni počev od 01.01.2021. godine), a kojom je propisano da korisnik (prava) koji nema državljanstvo Republike Srbije kome su priznata prava po zakonima koji prestaju da važe početkom primene ovog zakona, prestaju priznata prava danom početka primene ovog zakona ukoliko nije stekao državljanstvo Republike Srbije, osim za ratnog vojnog invalida koji je stekao pravo po osnovu člana 5. tačke 2)-7) do stupanja na snagu ovog zakona.

Dakle, prema važećem zakonu korisnici propisanih prava su borci, ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata i civilne žrtve rata (i nadalje određeni članovi njihovih porodica) i za svakog korisnika su propisani posebni uslovi za ostvarivanje prava, ali je uslov državljanstva Republike Srbije propisan kao neophodan za sve kategorije korisnike, pa je tako za tužioca koji ima status mirnodopskog vojnog invalida propisan članom 13. ovog zakona. Kako se prema citiranoj odredbi člana 191. ovog zakona uslov domaćeg državljanstva zahteva i za korisnike kojima su prava priznata po ranijim zakonima koji su prestali da važe početkom primene ovog zakona, na tužiocu je bio teret dokazivanja da i posle 01.01.2021. godine ima državljnastvo Republike Srbije. Budući da ova činjenica nije dokazana, to su po stanovištu Vrhovnog suda tužiocu kao mirnodopskom vojnom invalidu po sili zakona prestala priznata prava na ličnu invalidninu i na ortopedski dodatak počev od januara 2021. godine od kada se primenjuje važeći Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Kako je u postupku po reviziji delimično preinačena prvostepena presuda, Vrhovni sud je s obzirom na delimičan uspeh stranaka u ovoj parnici odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka primenom odredbe član 153. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković