Protiv drugostepene presude u preinačujućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, jer je taj sud mogao da preinači prvostepenu presudu iako je u njoj činjenično stanje bilo pravilno utvrđeno, prema članu 394. stav 1. tačka 4. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 613/87 od 28.01.1988. godine, majci tužene BB priznato je svojstvo korisnika stana kao nosioca stanarskog prava na stanu br .. u Ulici ... u Beogradu, u kome prvotužena živi od rođenja. Tužilac je pravo svojine na navedenom stanu stekao po osnovu Ugovora o kupoprodaji koji je kao kupac zaključio 17.02.2005. godine sa VV, kao prodavcem, nakon čega je svoje pravo upisao u Službi za katastar nepokretnosti, prema izvodu iz lista nepokretnosti .. Beograd 1 od 16.12.2013. godine. U vreme zaključenja navedenog ugovora o kupoprodaji, prvotužena je stanovala u stanu, ali nije uredno plaćala zakupninu počev od 01.02.2014. godine. Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1180/08 od 25.11.2008. godine utvrđeno je da je BB, ovde tužena, nakon smrti svoje majke stekla svojstvo zakupca na neodređeno vreme na predmetnom stanu, što je ovde tužilac obavezan da prizna i trpi. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R3 1593/14 od 15.01.2016. godine odbačen je predlog ovde tužene, podnet protiv protivnika predlagača, ovde tužioca, radi polaganja novca na ime zakupnine u sudski depozit, jer sudu predlagač nije dostavila dokaze da je pokušala da izmiri svoju obavezu plaćanja zakupnine, odnosno da se obraćala protivniku predlagača radi izmirenja obaveze. Iz dopisa Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske opštine Vračar od 12.02.2016. godine, utvrđeno je da je tužilac obavešten da je njegova evidenciona prijava prosleđena Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Grada Beograda, kao organu nadležnom za obavljanje poslova vođenja postupka prijavljivanja i evidentiranja zakupaca na neodređeno vreme, prema članu 5. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbinama i fondacijama. Iz izveštaja JKP „Infostan“ od 05.11.2014. godine utvrđen je način obračuna stanarine za privatne stanove u vlasništvu koje koriste treća lica. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24656/15 od 14.09.2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev ovde tužioca i tuženoj je otkazano dalje korišćenje spornog stana, obavezana je da se iz stana iseli i oslobodi ga od svih lica i stvari i preda u posed tužiocu. O žalbi protiv navedene presude još uvek nije odlučeno. Iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđen je iznos zakupnine za sporni stan, tržišna vrednost mesečne zakupnine i razlika između tržišne vrednosti mesečne zakupnine i zakupnine po Zakonu o stanovanju.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanom delu drugostepene presude primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužena Republika Srbija nije tužiocu pričinila materijalnu štetu nepravilnim i nezakonitim radom njenih organa, u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac kupio sporni stan koji je bio neuseljiv, u kome su već živeli zaštićeni stanari, pa se ne može smatrati da je povređeno tužiočevo pravo na uživanje imovine u smislu Protokola člana 1.1, Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz člana 58. Ustava Republike Srbije. Tužiocu je u vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora bilo poznato da mu je pravo svojine ograničeno pravom trećeg lica kao zakupca, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da mu ne pripada razlika između zakupnine koju je zakupac bio u obavezi da plaća i tržišnog iznosa zakupnine za predmetni stan. Naime, izmakla korist, u smislu člana 189. stav 3. ZOO, predstavlja dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. U konkretnom slučaju, tužilac nije mogao po redovnom toku stvari osnovano očekivati da neuseljiv stan izdaje sa tržišnom vrednošću zakupnine, a takođe ostvarenje izmakle koristi nije sprečeno radnjom štetnika, u ovom slučaju tužene Republike Srbije, koja je postupala u skladu sa važećim zakonskim propisima. Donošenje imperativnih propisa od strane organa tužene, kojima se ograničavalo pravo korišćenja stanova u skladu sa Zakonom o stanovanju, imalo je legitimni cilj zaštite prava na stanovanje pod zakonom propisanim uslovima za određenu kategoriju stanara, koji su korišćenjem stanova do određenog perioda stekli pravo na dom, koje je takođe zaštićeno odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, pa se ne može smatrati da je došlo do ograničenja prava svojine tužioca koje je u nesrazmeri sa opštim interesom, niti da je tužiocu u tom smislu tužena Republika Srbija pričinila štetu.

S obzirom na navedeno, revizijom tužioca neosnovano se ističe pogrešna primena materijalnog prava i poziva na presude Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje je drugostepeni sud imao u vidu prilikom odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić