Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Marjanović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje RS, Filijala Niš, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1585/18 od 12.03.2019. godine, na sednici održanoj 19.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1585/18 od 12.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1585/18 od 12.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 8668/17 od 16.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužioca uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 11.10.2013. godine do 30.04.2014. godine nadležnom Fondu PIO, za mesece i na iznose bliže određene ovim stavom izreke, po stopi i osnovicama na dan uplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1585/18 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete zbog manje uplaćenih doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje. O pravu tužioca i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa izmenjenim stavom Vrhovnog kasacionog suda o nadležnosti suda da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu lica koje je korisnik naknade za vreme privremene nezaposlenosti da Nacionalna služba za zapošljavanje uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora, usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 27.10.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora naveden je iznos od 500,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić