.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2677/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca - protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Rnjaković advokat iz ..., protiv tužene - protivtužilje „Credit Agricole Banka Srbija“a.d. Novi Sad, koju zastupa Milica Čvorović advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene - protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3392/19 od 05.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene - protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3392/19 od 05.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene - protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3392/19 od 05.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 6687/2018 od 14.05.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca - protivtuženog. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena - protivtužilja da tužiocu - protivtuženom isplati na ime sticanja bez osnova iznos od 16.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.08.2014. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca - protivtuženog kojim je tražio da se utvrdi da je odredba člana 2. stav 2. ugovora o gotovinskom kreditu RSD br. .., zaključenog 05.08.2014. godine, između tužioca - protivtuženog i tužene – protivtužilje, apsolutno ništava. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena - protivtužilja da tužiocu - protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.580,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu. Stavom šestim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tužene – protivtužilje. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženoj – protivtužilji isplati iznos od 430.532,64 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.10.2018. godine do isplate i iznos od 74.124,34 dinara na ime već obračunate zakonske zatezne kamate. Stavom osmim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženoj – protivtužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.692,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3392/19 od 05.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6687/2018 od 14.05.2019. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena - protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/20, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovniog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene – protivtužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine usvojio pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
U ovom sporu je, prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu za isplatu novčanog potraživanja, o ništavosti odredbe ugovora o kreditu rešeno kao o prethodnom pravnom pitanju, u skladu sa čl. 12 ZPP. Prethodno pravno pitanje je rešeno u skladu sa usvojenim pravnim stavom o dozvoljenosti ugovaranja troškova obrade kredita. Tužena - protivtužilja nije dokazala da je pre zaključenja ugovora o kreditu tužiocu – protivtuženom uručila ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, a na njoj je bio teret dokazivanja te činjenice (član 231. ZPP). Zbog toga o posebnoj reviziji tužene- protivtužilje nije potrebno odlučivati u cilju ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da po oceni revizijskog suda nema drugih zakonom propisanih razloga za dozvoljenost posebne revizije, na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbu u ovoj pravnoj stvari, radi sticanja bez osnova, podneo Osnovnom sudu u Novom Sadu dana 17.08.2018. godine. Prvostepena presuda doneta 14.05.2019. godine, a drugostepena 05.11.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 16.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
