U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelica Bošković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 22/20 od 28.01.2020. godine, u sednici od 24.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 22/20 od 28.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 4/18 od 26.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tužena obaveže da joj naknadi štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u visini neisplaćenih zarada, naknade po ugovoru o delu, regresa, troškova prevoza, troškova po putnim nalozima i troškova prevoda teksta, ukupno 570.098,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 22/20 od 28.01.2020. godine, usvojena je žalba tužilje i preinačena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena obavezana da joj naknadi štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, ukupno 570.098,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.02.2018. godine do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos počev od 14.05.2007. godine do 22.08.2018. godine. Tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u Preduzeću „PKS Lateks – HLC“ AD Čačak, nad kojim je 25.12.2006. godine otvoren stečajni postupak u kome je tužilja blagovremeno prijavila svoje potraživanje. Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine utvrđeno je da je u celosti osnovano potraživanje tužilje na ime neisplaćenih zarada po ugovoru o delu, regresa za godišnji odmor, troškova prevoza, troškova po putnim nalozima i troškova prevoda teksta, u iznosu glavnog duga od 500.797,75 dinara, uvećanog za zakonsku zateznu kamatu od dana dospeća do dana pokretanja stečajnog postupka od 69.305,47 dinara, što čini potraživanje u iznosu od 570.098,22 dinara i četvrti isplatni red. Rešenjem Privrednog suda u Čačku od 16.06.2017. godine utvrđeno je da je podnosiocu AA iz ..., ovde tužilji, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Čačku, St 4/2010, i naloženo je tom sudu da preduzme sve potrebne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku, a najduže za četiri meseca. Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr 260/17 od 26.12.2017. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i tužena obavezana da joj na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepenom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku. Po oceni prvostepenog suda, tužilja nije dokazala uzročno posledičnu vezu između nastale štete i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno postojanje odgovornosti tužene za nastalu štetu u smislu člana 154. stav 2. u vezi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i usvojen tužbeni zahtev tužilje za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Stavom trećim ovog člana propisano je da je odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku objektivna. Prema članu 32. ovog zakona, novčano obeštećenje i naknadu imovinske štete isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku, a članom 22. je propisano sticanje prava na pravično zadovoljenje.

Tužilji je rešenjem Privrednog suda u Čačku utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u kome ostvaruje potraživanja na isplatu novčanih iznosa iz radnog odnosa. Stečajni postupak je pokrenut 25.12.2006. godine i još uvek nije okončan, pa ni nakon utvrđenja da je tužilji u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem sudiji da preduzme sve potrebne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku, a najduže u roku od četiri meseca. S obzirom da organi tužene nisu preduzeli neophodne mere da se stečajni postupak okonča, postoji odgovornost tužene za naknadu štete u smislu člana 172. ZOO. Iz odredbe člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku proizlazi da je odgovornost tužene Republike Srbije objektivna, a u konkretnom slučaju tužena ne navodi uverljive razloge za propuste njenih organa, odnosno stečajnog suda, niti su utvrđeni propusti tužilje koji bi imali za posledicu produženje trajanja stečajnog postupka, što bi moglo dovesti do delimičnog ili potpunog oslobođenja tužene od odgovornosti za nastalu štetu, u smislu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima.

Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku, odnosno time što stečajni postupak nije okončan u periodu dužem od 10 godina, povređeno je tužiljino pravo na imovinu, zagarantovano članom 1. Protokola 1, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i članom 58. Ustava Republike Srbije, i došlo je do umanjenja njene imovine, čime joj je prouzrokovana materijalna šteta predviđena članom 155. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je tužena u obavezi da tužilji naknadi nastalu štetu, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, i isplati joj novčane iznose na ime neisplaćenih zarada i ostalih primanja po osnovu rada, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, u visini potraživanja iz Zaključka Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine (presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Marinković protiv Srbije, Odluke Ustavnog suda Už 1717/10 od 21.03.2013. godine, Už 5551/2011 od 20.06.2013. godine i Už 807/2015 od 03.08.2018. godine), bez obzira na to što je postupak stečaja za naplatu istog novčanog potraživanja još uvek u toku.

Suprotno revizijskim navodima, podnošenjem tužbe za naknadu štete po osnovu povrede prava na suđenje u razumnom roku nakon okončanja stečajnog postupka, tužilja bi bila prekludirana u pravu da traži ovu naknadu, imajući u vidu da je zakonom propisan rok za podnošenje tužbe od jedne godine od dana kada je podnosilac prigovora stekao pravo na pravično zadovoljenje, a u konkretnom slučaju je taj rok počeo da teče 16.10.2017. godine, nakon isteka roka u kome je postupajući sudija bio dužan da preduzme potrebne mere kako bi se stečajni postupak okončao.

Ostali revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava takođe su neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić