Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2561/21 od 01.12.2021. godine odbijene su žalbe tuženih i potvrđena označena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke (stav prvi izreke) i odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Grad Novi Sad blagovremeno je izjavio reviziju pozivajući se na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Posebna revizija je, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva.

U konkretnom sporu pravnosnažnom presudom je usvojen zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti ugovora o korišćenju stana zaključenog 28.04.1994. godine između tuženih JKP za stambene usluge „Stan“ i GG, koja je obavezana da tužiocima preda u suposed stan, slobodan od lica i stvari, kao i šupu i zajedničke prostorije u zgradi u kojoj se nalazi stan i da tužiocima isplati naknadu za korišćenje tog stana u visini zakupnine za period od marta 2019. zaključno sa julom 2020. godine. Nižestepene presude počivaju na okolnostima da su tužioci 1993. godine nasledili polovinu nepokretnosti (svaki sa po 1/6 udela) u kojoj se nalazi i predmetni stan, da je 1994. godine, na osnovu odluke tuženog Grada Novog Sada, tuženo javno komunalno preduzeće sa tuženom GG zaključilo ugovor o korišćenju stana u zgradi koja je u to vreme bila susvojina tužilaca sa ukupno ½ i društvena svojina sa preostalom polovinom, a da od tužilaca nije tražena ni saglasnost niti odobrenje za zaključenje tog ugovora. Nižestepeni sudovi su, imajući u vidu odredbu člana 15. stav 4. Zakona o o osnovama svojinskopravnih odnosa kojom je propisano da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenja cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i slično) potrebna saglasnost svih suvlasnika, zaključili da je ugovor o korišćenju stana od 28.04.1994. godine protivan prinudnim propisima i kao takav ništav, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega su utvrdili ništavost zaključenog ugovora, a tuženu obavezali da stan sa podrumom i zajedničkim prostorijama koji je koristila po ugovoru od 1994. koji je oglašen ništavim, slobodan od lica i stvari, preda tužiocima i isplati im novčane iznose u visini zakupnine na ime korišćenja stana.

Kako revident ne ukazuje na drugačije sudske odluke donete u činjeničnoj i pravnoj situaciji sličnoj onoj kakva je u konkretnom slučaju i o suprotnom presuđenju, nije ispunjen nijedan od zakonskih uslova za dozvoljenost posebne revizije, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena ni u smislu te zakonske odredbe.

Naime, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3. ZPP). U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude je označena iznosom od 500.000,00 dinara, koji je očigledno ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra, pa je revizija nedozvoljena i kao takva odbačena drugim stavom izreke ovog rešenja, na osnovu člana 413. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava trećeg izreke ove odluke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP, s obzirom da revident nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković