Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Roganović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, Preduzetnik SZTR i komision „VV“ iz ..., čiji je punomoćnik Ljubomir Apro, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3815/18 od 27.03.2019. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3815/18 od 27.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 13/18 od 14.06.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu po osnovu naknade nematerijalne štete isplati: na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 600.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha 300.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova 300.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog naruženosti 500.000,00 dinara, kao i troškove postupka, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 302.493,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3815/18 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka od 91.742,65 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.01.2013. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.700.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 112,3495 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protiv-vrednost od 15.131,35 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić