- za mesec jun, iznos od 26.115,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.07.2021. godine do konačne isplate,

- za mesec jul, iznos od 25.979,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.08.2021. godine do konačne isplate,

III NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv potvrđujućeg dela presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3041/23 od 09.06.2023. godine, kojom je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 53603/20 od 14.03.2023. godine, u stavu trećem izreke, za period od februara 2019. godine zaključno sa decembrom 2020. godine i u stavu drugom izreke (odluka o troškovima postupka).

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 53603/20 od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih iznosa lične invalidnine za period od 01.02.2019. godine do 31.07.2021. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 72.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršenje do konačne isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, dok je odbijen kao neosnovan zahtev za isplatu kamate za period od presuđenja dosticanja uslova za izvršenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3041/23 od 09.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 53603/20 od 14.03.2023. godine, u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u dela stava četvrtog izreke prvostepene presude i obavezana tužena da na ime troškova parničnog postupka tužiocu isplati 79.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene za invalidnine za period od januara 2021. godine zaključno sa julom 2021. godine. Predmet pravne zaštite je isplata neisplaćene invalidnine tužiocu koja mu je ranije priznata za period od januara meseca 2019. zaključno sa julom 2021. godine. Vrhovni sud nalazi da je potrebno dozvoliti posebnu reviziju radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana koja se postavlja u konkretnoj parnici, a i zbog ujednačavanja sudske prakse. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP. Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužene ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je, rešenjem Sekretarijata za društvene službe SO Prizren br. 580-212 od 16.06.1983. godine, priznato pravo na ličnu invalidniu, kao vojnom invalidu rata VI grupe sa 60% invaliditeta počev od 01.01.1982. godine. Veštačenjem je utvrđeno da neisplaćena invalidnina tužiocu za sporni period iznosi 583.665,52 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, primenom odredbe članova 21, 24. stav 2., 25, 28. stav 1., 69, 71, 76, 85,95, 98. i 105. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (''Službeni list SRJ'', br. 24/98, (''Službeni glasnik RS'', br. 101/2005...111/2009), i odredbi članova 154. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da je tužiocu pravo na invalidninu priznato izvršnim rešenjem nadležnog organa i da ono proizvodi dejstvo sve dok, u propisanom upravnom postupku, ne bude izmenjeno. Po mišljenju prvostepenog suda, radi se o stečenom pravu tužioca, koje predstavlja njegovu imovinu čije je mirno uživanje garantovano članom 58. Ustava Republike Srbije i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u pogledu glavne stvari i potvrdio prvostepenu presudu a preinačio odluku o troškovima postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo pri odlučivanju o obavezi tužene da tužiocu naknadi štetu na ime neisplaćene lične invalidnine za period od januara 2021. godine zaključno sa julom 2023. godine, pa tužena osnovano u tom delu, na to u reviziji ukazuje.

Isplata prava priznatih rešenjima donetim po propisima koji su, odredbom člana 3. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93), prestali da važe, u skladu sa članom 5. stav 1. tog Zakona, prestaje danom stupanja na snagu Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Službeni glasnik RS“ br.18/2020), sa kojim danom prestaje i važenje rešenja kojima su prava priznata, o čemu nije potrebno donositi posebno rešenje u smislu odredbe člana 201. tog Zakona (stav 1). Za prava koja su priznata po propisima iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, doneće se rešenja kojima će se osnovica za obračun iznosa prava utvrditi prema članu 33. ovog Zakona. U pogledu prava na mesečno novčano primanje i povećanju mesečnog novčanog primanja zbog vezanosti za postelju, koja su priznata po Zakonu o pravima boraca i vojnih invalida (''Službeni list SAPV'', br. 19/85, 31/86, 32/88, 15/89, 1/90, 9/90 i 37/90) i (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93), odlučiće se u skladu sa članom 199. ovog Zakona, i dalje ostvarivati pod uslovima i u obimu i na način propisan ovim Zakonom, sa pravnim dejstvom ovog rešenja od početka primene ovog Zakona (stav 3.). O pravu na osnovnu novčanu naknadu, dopunsku novčanu naknadu i izuzetnu novčanu naknadu priznatom po Zakonu o materijalnom obezbeđenju i zdravstvenoj zaštiti učesnika NOR-a (''Službeni list SAPK'', br. 5/79), kao i o pravu na invalidski dodatak, poseban invalidski dodatak i porodični dodatak profesionalnu rehabilitaciju priznatom po Zakonu o invalidskom dodatku i drugim pravima vojnih invalida (''Službeni list SAPK'', br. 24/79), odlučiće se u skladu sa članom 198. i 199. ovog Zakona i dalje ostvarivati pod uslovima, u obimu i na način propisan ovim Zakonom, sa pravnim dejstvom ovog rešenja od početka primene ovog Zakona (stav 4.). Korisnik sa teritorije APK Kosova i Metohije, na kojoj je, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti organizacije UN, uspostavljena privremena administracija misije OUN, u postupku iz stava 1.i 4. ovog člana je u obavezi da nadležnom organu koji vodi postupak po ovom zakonu priloži dokaz o okolnostima pod kojima je zadobijeno telesno oštećenje ili pogibija člana porodice, po osnovu koga je priznato osnovno i izvedeno pravo od Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i dokaz o državljanstvu Republike Srbije (stav 5.). Na osnovu odredbe člana 155. istog Zakona, o pravima iz ovog Zakona, u prvom stepenu rešava opštinska, odnosno gradska uprava po mestu prebivališta stranke (u daljem tekstu: prvostepeni organ), koja ove poslove obavlja kao poverene poslove.

U konkretnom slučaju, tužiocu je pravo na civilnu invalidninu priznato rešenjem od 16.06.1983. godine po pokrajinskom zakonu o zaštiti žrtava rata (''Službeni list SAPK'', br. 32/76, 26/80, 29/82), a od strane Pokrajinske dikrecije za pitanje boraca i invalida mira. Ustavom SRJ i Ustavom SR Srbije od 21.02.1974. godine, te Ustavom Socijalnističke autonomne pokrajine Kosovo od 28.02.1974. godine, autonomnim pokrajinama su ustanovljena ista prava i dužnosti kao i republikama, tako što samo o poslovima koji su od interesa za republiku, kao celinu, odlučuju republički organi jedistveno i sa važnošću na celoj teritoji Republike Srbije (član 300. Ustava SRS). U tom smislu su, odredbom člana 300. Ustava Socijalističke Republike Srbije, određeni poslovi koji se uređuju samo republičkim zakonom jedinstveno za celu teritoriju Republike Srbije, a među njima nisu oni koji se odnose na prava boraca, invalida i članova njihovih porodica. Tužilac je korisnik sa teritorije AP Kosovo i Metohija, na kojoj je, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i organizacije Ujedinjenih nacija, uspostavljena privremena administracija misije OUN. Predmetno pravo tužiocu je priznato rešenjem donetim po propisima koji su, odredbom člana 3. stav 1. Ustavnog zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje Ustavnog suda Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 20/93) prestali da važe, u skladu sa članom 5. stav 1. tog Zakona, što znači da je prestalo i važenje rešenja kojim je tužiocu ovo pravo priznato. Nadležni organ uprave je bio dužan da, po službenoj dužnosti, donese rešenje kojim će da odluči o predmetnom pravu tužioca koje on ostvaruje pod uslovima, u obimu i na način propisan izmenjenim Zakonom te da osnovicu za obračun iznosa pripadajuće invalidnine tužiocu utvrdi prema članu 33. Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, počev od dana početka primene Zakona, odnosno 01.01.2021. godine. Takvo rešenje nije doneto, a redovan sud nije nadležan da odlučuje o pravima korisnika primanja iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, kao prethodnom pitanju u parnici za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, u kojoj je zahtev zasnovan na navodima da se ne vrši isplata po rešenjima donetim po ranije važećim propisima, što je ovde slučaj. Kako o uslovima za ostvarivanje i obimu prava odlučuje nadležan organ uprave u zakonom (gore navedenom) propisanom upravnom postupku i kako taj organ nije doneo odluku o pravu tužioca koje je predmet ove parnice, sledi da tužilac ne poseduje osnov za priznavanje prava na naknadu štete za period nakon 01.01.2021. godine.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1., Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tuženog u preostalom delu na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana.

Predmet zaštite u ovoj pravnoj stvari je naknada štete zbog neisplaćene invalidnine za period od januara 2019. godine zaključno sa decembrom mesecom 2020. godine. O tom delu zahteva je odlučeno u smislu ranije donetih odluka od strane Vrhovnog suda a odluka u ovom delu ne odstupa od ranije donetih odluka, pa nije potrebno ujednačavanje sudske prakse. Ne postoji potreba ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za novim tumačenjem prava. Stoga je odlučeno kao u stavu trećem izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u ovom delu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3. ZPP).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je ds revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.11.2020. godine, a vrednost predmeta spora preostalog dela koji tuženi revizijom pobija je niža od 40.000 evra.

Kako vrednost predmeta spora preostalog pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to proizlazi da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Iako je tužilac delimično uspeo u sporu, to nije uzrokovalo uvećanje troškova postupka, pa Vrhovni sud nalazi da je odluka nižestepenih sudova u pogledu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka pravilna.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković