Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu protivnik predlagača je izjavio reviziju na osnovu člana 404. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i člana 27. stav 1. ZVP („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 sa svim izmenamam i dopunama i („Službeni glasnik RS“ br. 46/95) sa izmenama i dopunama a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) pa je ocenio da je revizija protivnika predlagača dozvoljena kao redovna i da je osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, odlukom Stambene komisije protivnika predlagača od 16.02.2011. godine, predlagaču kao zaposlenoj kod protivnika predlagača dodeljen je u zakup, na privremeno korišćenje neodgovarajući stan br. .. u Ulici ... br. .. u Beogradu, na ... spratu, po strukturi jednoiposoban površine 47 m2 koji će koristiti sama, a da će po konačnosti i pravnosnažnosti ove odluke predlagač sa protivnikom predlagača zaključiti ugovor o zakupu na određeno vreme, na 5 godina. Nakon što je odluka o dodeli stana postala konačna 21.04.2011. godine predlagač je 30.06.2011. godine sa protivnikom predlagača zaključila ugovor o zakupu dodeljenog stana na rok od 5 godina, po kom ugovoru je zakupni odnos prestao 01.07.2016. godine. Odlukom Stambene komisije protivnika predlagača od 06.05.2016. godine predlagaču je i dalje dat u zakup stan br. .. u Ulici ... br. .. u Beogradu, na .. spratu, po strukturi jednoiposoban površine 47 m2, na osnovu koje odluke su predlagač kao zakupac i protivnik predlagača kao zakupodavac 19.05.2016. godine zaključili ugovor o zakupu dodeljenog stana sa početkom od 02.07.2016. godine, a koji ugovor ne sadrži potreban uslov u pogledu vremena trajanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je predlog osnovan i doneli rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, smatrajući da se ne može primeniti odredba člana 7. stav 2. Zakona o stanovanju zbog čega predlagač ima pravni interes da se donese rešenje kojim zamenjuje ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, kakav ugovor je predlagač zapravo zaključila 2016. godine, a imajući u vidu da Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji je stupio na snagu u trenutku podnošenja predloga ne sadrži zakonsku pretpostavku da se u odsustvu roka zaključenja ugovora o zakupu stana ima smatrati da je ugovor o zakupu zaključen na neodređeno vreme, zbog čega su nižestepeni sudovi usvojili predlog predlagača.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom protivnika predlagača ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, po oceni Vrhovnog suda, za odlučivanje o zahtevu predlagača merodavno je pravo sadržano u Uredbi o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 41/02 ... 68/09) imajući u vidu da je protivnik predlagača organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, a što proizilazi iz člana 4. Statuta „Železnice Srbije“ a.d. („Službeni glasnik Železnice Srbije“ br. 10/19).

Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini u članu 2. stav 1. propisuje da stambene potrebe u skladu sa odredbama ove uredbe mogu rešavati izabrana, postavljena i zaposlena lica koja su u radnom odnosu sa korisnikom državnih sredstava. Odredbom člana 43. iste uredbe propisano je da se zaposlenom licu koje je ostvarilo prioritetno mesto na listi reda prvenstva može dati stan u zakup u skladu sa ovom uredbom i zakonom (stav 1.), da se stan daje u zakup na 5 godina (stav 2.), da se o zakupu stana na period iz stava 2. ovog člana zaključuje ugovor o zakupu na određeno vreme (stav 3.), da se ugovor o zakupu stana iz stava 3. ovog člana zaključuje između korisnika državnih sredstava kao zakupodavca i zaposlenog lica kome je stan dat na korišćenje kao zakupca, u pismenoj formi (stav 4.), i da se na pismeni zahtev zakupca stana ugovor o zakupu može obnavljati sa istim rokom i pod istim uslovima, osim u slučajevima ako zakupcu stana pre isteka roka naznačenog u ugovoru njegovom voljom prestane radni odnos kod zakupodavca ili ako zakupac ili član njegovog porodičnog domaćinstva reši stambenu potrebu na drugi način (stav 5.).

Stupanjem na snagu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS“ br. 104/16, koji je stupio na snagu 31.12.2016.godine) prestala je da važi Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 102/10 i 117/12 - US) osim odredaba člana 41. – 43 (član 157.) ali je ovim zakonom, u prelaznim i završnim odredbama regulisano ostvarivanje prava stanovanja stečenih na osnovu navedene Uredbe tako da je članom 152. stav 1. zakona propisano da lice koje koristi stan u javnoj svojini na osnovu pravnosnažne odluke o davanju stana u zakup na određeno vreme donete u skladu sa Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 41/02 ... 68/09) i Uredbom o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS“ br. 102/10 i 117/12 - US) nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa ugovorom o zakupu po uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, a odredbom člana 153. istog zakona propisani su uslovi pod kojima se može zaključiti ugovor o zakupu iz člana 152. stav 1. ovog zakona tako da se ugovor zaključuje na period od 5 godina i može se obnavljati na pismeni zahtev zakupca stana sa istim rokom i pod istim uslovima, osim u slučajevima ako pre isteka perioda označenog u ugovoru o zakupu zakupcu stana prestane radni odnos kod zakupodavca (tačka 1.), zakupac ili član njegovog porodičnog domaćinstva reši stambenu potrebu na drugi način (tačka 2.), da se zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi stambenoj komisije najkasnije 30 dana pre isteka ugovorenog roka i da je zakupac obavezan da uz zahtev podnese dokaze kojima se utvrđuje da se nisu stekli uslovi iz stava 1. ovog člana za nemogućnost obnavljanja zakupa (stav 2.), te da saglasnost za obnavljanje trajanja zakupa daje stambena komisija po prethodnoj proveri navoda u zahtevu zakupca i podnetih dokaza, što se reguliše aneksom ugovora.

U konkretnom slučaju, predlagač je radi rešavanja stambene potrebe, kao zaposlena u organizaciji čiji je osnivač Republika Srbija, od protivnika predlagača odlukom od 06.02.2011. godine dobila na privremeno korišćenje neodgovarajući stan u trajanju od 5 godina, u skladu sa članovima 32. i 3.7 Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini, a po proteku roka od 5 godina iz navedene odluke protivnik predlagača je odlukom od 06.05.2016. godine predlagaču dao u zakup isti stan, navodeći u obrazloženju da se stan daje pod istim uslovima pod kojima je i po ranijoj odluci od 16.02.2011. godine predlagaču stan dat u zakup na određeno vreme u trajanju od 5 godina. Kako je odredbom člana 152. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji je stupio na snagu nakon zaključenja drugog ugovora o zakupu, u stavu 1. propisano, između ostalog, da lice koje koristi stan u javnoj svojini na osnovu pravnosnažne odluke o davanju stana u zakup na određeno vreme nastavlja sa korišćenjem tog stana u skladu sa ugovorom o zakupu pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom i kako je predlagač sporni stan dobila na privremeno korišćenje 2011. godine, kakav status nije izgubila odlukom o davanju u zakup iz 2016. godine to je radi pravilne primene materijalnog prava iz citiranih zakonskih odredbi od značaja razjasniti činjenicu da li je zaključenjem ugovora o zakupu stana 19.05.2016. godine, izvršen preobražaj prava zakupa na stanu nosioca prava (sada javne svojine) na određeno vreme u zakup na neodređeno vreme, imajući u vidu da je u tom trenutku još uvek važila Uredba o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini (prestala je da važi 31.12.2016. godine), pri čemu se mora imati u vidu i odredba člana 152. stav 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koja propisuje da lice koje po osnovu ugovora o zakupu privremeno koristi stan u javnoj svojini nastavlja sa korišćenjem tog stana do konačnog rešenja njegove stambene potrebe u skladu sa ovim zakonom. Takođe, treba imati u vidu sadržinu odredbi člana 153. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koje regulišu zaključenje ugovora o zakupu iz člana 152. stav 1. istog zakona.

Kako su nižestepeni sudovi propustili da razjasne sve ove činjenice od kojih zavisi pravilna primena odredaba članova 152. i 153. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kojima se po stupanju na snagu ovog propisa reguliše pravo zakupa stana donetog po Uredbi po kojoj je predlagaču dat stan u zakup, to se za sada ne može oceniti pravilnost primene materijalnog prava, zbog čega je Vrhovni sud usvojio reviziju protivnika predlagača, ukinuo odluke nižestepenih sudova i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Stoga je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković