Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, odeljenje Zrenjanin, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Trajan Romanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca sednici veća održanoj dana 15.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 96/19 od 19.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 453/2018 od 13.11.2018. godine, u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, plati iznos od 2.002,89 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.03.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu plati iznos preko dosuđenih 2.002,89 evra pa do traženih 2.604,43 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.03.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 96/19 od 19.03.2019. godine, delimično je potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i to u delu u kome je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 255,50 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.03.2018. godine do isplate. U preostalom delu odluka iz stava prvog izreke prvostepene presude je preinačena, na taj način što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa preko 266,60 evra pa do traženih 2.002,89 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.03.2018. godine do isplate. Takođe, preinačena je i odluka o troškovima parničnog postupka, pa je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 2.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je prvostepena presuda preinačena, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti.

Polazeći od zakonom propisane nedozvoljenosti ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ne može ceniti prema opštem pravilu iz odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 04.04.2018. godine radi isplate naknade za upotrebu poljoprivrednog zemljišta. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 308.624,95 dinara, odnosno 2.604,43 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije za 1 evro na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je drugostepena odluka doneta u parnici o sporu male vrednosti, te imajući u vidu da se u ovoj vrsti spora ne primenjuje novelirana odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku o dozvoljenosti revizije u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, a tužilja se ne poziva na član 404. istog zakona, niti revizijskim navodima suštinski predlaže da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 413. i člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci ove odluke tako što je odbacio reviziju, kao nedozvoljenu.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić