.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2734/2020
07.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Žarković, advokat iz ..., protiv tuženog „DDOR Novi Sad“ ADO Novi Sad, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4677/19 od 11.03.2020. godine, na sednici održanoj 07.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4677/19 od 11.03.2020. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4677/19 od 11.03.2020. godine usvojena je žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 238/2019 od 17.10.2019. godine (kojom je u celosti usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka), tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete za izgubljenu penziju pokojnog oca BB, bivšeg iz ..., za period od 04.01.2013. godine do 30.06.2018. godine, isplati iznos od 2.271.121,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.09.2019. godine do konačne isplate, na koji način bi se izmenila presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P 3639/98 od 07.10.1999. godine i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 39.295,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 120.311,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), i našao da je revizija tužioca osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pokojni otac tužioca BB je penzionisan kao invalid prve kategorije, zbog zadobijenih povreda u saobraćajnoj nezgodi 1979. godine, do koje je došlo isključivom krivicom osiguranika tuženog. Pre povređivanja i invalidnosti bio je zaposlen na poslovima vozača velikih vozila u preduzeću DD „VV“, a invalidsku penziju ostvario je 15.10.1979. godine sa ukupnim stažom od 28 godina, 4 meseca i 14 dana u visini od 78% od osnova. Po redovnom toku on bi ostvario starosnu penziju sa 40 godina staža 01.06.1991. godine, a starosna penzija bi iznosila 85% od osnova zarade za deset godina. Tuženi je po pravnosnažnoj presudi Opštinskog suda u Novom Sadu od 07.10.1999. godine kojom je obavezan da pokojnom BB isplati razliku između isplaćenih iznosa invalidske i starosne penzije koju bi primao, te mu je isplaćivao rentu u iznosu od 17.000.00 dinara mesečno po osnovu razlike između zarade koju bi ostvarivao da je nastavio da radi i invalidske penzije koju je primao, a renta je poslednji put isplaćena za mesec jun 2011. godine. Napunivši 65 godina života on je ostvario pravo na starosnu penziju. Tuženi ga je podneskom od 06.03.2012. godine obavestio da su prestali uslovi na osnovu kojih je primao mesečni iznos rente i pozvao ga da ukoliko smatra da trpi štetu zbog toga da dostavi dokaze u iznosu starosne penzije kao i potvrde tri uporedna radnika na istom radnom mestu kod istog poslodavca. Pokojni BB na poziv tuženog nije odgovorio već je podneo tužbu sudu 04.01.2013. godine, a rešenjem prvostepenog suda od 04.10.2018. godine određen je prekid postupka u ovoj pravnoj stvari zbog smrti tužioca pokojnog BB. Rešenjem od 22.05.2019. godine određen je nastavak postupka nakon što je tužilac kao njegov zakonski naslednik preuzeo parnicu. Veštačenjem je utvrđena razlika između prosečno isplaćene starosne penzije i invalidske penzije isplaćene pokojnom BB za period od 04.01.2013. godine do 30.06.2018. godine sa uračunatom zakonskom zateznom kamatom u ukupnom iznosu od 2.271.121,28 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključujući da potraživanje tužioca predstavlja manje isplaćenu penziju pokojnog BB i predstavlja dospelu materijalnu štetu čiji je obim poznat, zbog čega se na ovaj vid štete ne primenjuje pravilo sadržano u članu 197. ZOO o neprenosivosti prava na naknadu materijalne štete u obliku novčane rente, već opšte pravilo o materijalnoj šteti u kom slučaju naslednik može preuzeti parnicu za isplatu dospele i izgubljene zarade.
Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda o prirodi prava na naknadu štete koju tužilac potražuje u ovom postupku, jer se zahtev tužioca odnosi na dospele novčane iznose koje je njegov pokojni otac, pozivajući se na odredbu člana 196. ZOO potraživao na ime novčane rente zbog telesnog oštećenja, koje je za posledicu imalo invalidsku penziju, te je to pravo vezano za ličnost oštećenog lica, a kako je odredbom člana 197. propisano da je to pravo neprenosivo, osim u slučajevima propisanim ovim članom, te kako pokojni BB do svoje smrti 13.07.2018. godine nije ishodovao pravnosnažnu presudu o izmeni rente zbog telesnog oštećenja, sporno potraživanje ne predstavlja dospelu novčanu naknadu koja podleže prenosu i tužilac nije aktivno legitimisan da ovo potraživanje ostvaruje, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ovakav stav drugostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilan, jer se zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 195. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja (stav 1.), a ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu (stav 2.). Prema odredbi člana 196. istog zakona sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može i na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke. Odredbom člana 197. ZOO propisano je da se pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja, ne može preneti drugom licu, izuzev dospelih iznosa naknade koji se mogu preneti drugome, ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom.
Iz sadržine citiranih zakonskih odredaba proizilazi da se naknada štete u vidu novčane rente, može dosuditi samo za štetu koja postoji u momentu donošenja sudske odluke pa ubuduće, a ne i za ranije pretrpljenu štetu koja se dosuđuje u jednokratnom iznosu. Renta je naknada u novčanom obliku, koja se plaća periodično u unapred utvrđenim iznosima i čiji ukupan iznos nije poznat u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu. Za vreme do donošenja presude, odnosno u konkretnom slučaju do smrti pokojnog BB, naknada štete nema oblik rente već jednokratnog iznosa, te je u vreme odlučivanja o tužbenom zahtevu, odlučujuće i ključno da je sva šteta za proteklo vreme nastala i da se zna njen ukupan obim. Te dospele iznose dužnik naknade je dužan platiti odjednom kao jedinstvenu sumu koja pokriva svu prouzrokovanu štetu za proteklo vreme i koja se ni po čemu ne razlikuje od jednokratne naknade koja se dosuđuje u slučaju trenutne štete. Do donošenja prvostepene presude, odnosno smrti BB, ukupan obim štete u visini izgubljene penzije je i poznat i dospeo, te podleže prenosu, zbog čega tužilac, kao njegov zakonski naslednik jeste aktivno legitimisan, da zahteva isplatu tog potraživanja.
S obzirom na izneto, pogrešeno je pozivanje drugostepenog suda na odredbu člana 197. ZOO, jer šteta nastala do presuđenja, odnosno u ovom slučaju do smrti pravnog prethodnika tužioca, pokojnog BB, se ne može smatrati rentom, već dospelom naknadom materijalne štete u jedinstvenom novčanom iznosu. To znači da se za period od podnošenja tužbe do smrti pravnog prethodnika tužioca pokojnog BB, ne primenjuje pravilo sadržano u članu 197. ZOO o neprenosivosti prava na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja, već opšte pravilo o naknadi materijalne štete i procesno pravilo da naslednici mogu stupiti na mesto pravnog prethodnika i okončati parnicu. Kako u postupku zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu ocenjeni svi navodi žalbe, navodi kojima se osporava visina dosuđenog potraživanja, to je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje saglasno članu 416. stav 2. ZPP. U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imajući u vidu napred navedeno, odlučiti o žalbi tuženog, pravilno primenjujući materijalno pravo na koje je ukazano, a od čega zavisi i zakonita odluka u ovoj parnici.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
