.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2738/2022
20.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boris Košćal, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Majkić, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Pantelić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/21 od 31.03.2021. godine, u sednici održanoj 20.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/21 od 31.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/21 od 31.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6214/15 od 18.09.2017. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužioca od 10.09.2015. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da su ugovor o kupoprodaji Ov br. 2352/06 od 06.02.2006. godine i aneks ugovora Ov. br. 13114/06 od 05.06.2006. godine koji su zaključeni između tuženog BB, kao prodavca i tuženog VV kao kupca u delu koji vlasnički pripada tužilji a procentualno iznosi ½ od 7200/10000 idealnog dela dvoiposobnog stana broj .., drugi levo, na ... spratu stambene zgrade broj .. u Beogradu u ul. ..., sada ... na k.p. br. .., površine 70,10 m2 ništav i da kao takvi ne proizvode pravno dejstvo, te da je tužilja na osnovu ove presude ovlašćena da svoje pravo vlasništva upište u katastar nepokretnosti, zemljišnu i u drugu javnu knjigu. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova postupka solidarno isplate iznos od 587.990,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1687/21 od 31.03.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog BB i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji od 06.02.2006. godine i aneksa ugovora od 05.06.2006. godine, koji su zaključeni između tuženog BB, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca u delu koji pripada tužilji, a pretstavlja ½ dela na 7200/10000 dela predmetne nepokretnosti, kod utvrđenog da predmetna nepokretnost predstavlja zajedničku imovinu stečenu u toku trajanja bračne zajednice tužilje i tuženog BB, u vezi koje nepokretnosti je vođen postupak pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu i u kom postupku je delimičnom presudom od 29.12.2005. godine (pravnosnažna 28.03.2008. godine) utvrđeno da je tužilja po osnovu bračne tekovine suvlasnik sa ½ dela na 7200/10000 dela predmetne nepokretnosti. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova ne zahtevaju novo tumačenje prava, a tuženi BB nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.08.2009. godine, a vrednost predmeta spora je 2.988.301,18 dinara.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog BB nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
