Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/2023 – dr. zakon) i zaključio da je revizija tuženog osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku na koju revident ukazuje navodima da je drugostepeni sud propustio da po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine, na osnovu rezultata celokupnog dokaznog postupka ceni koje će činjenice uzeti kao dokazane. Navodima revizije tuženi ukazuje na utvrđene činjenice koje su od značaja za odbijanje tužbenog zahteva.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, tužilac kao prodavac i tuženi kao kupac su zaključili i overili predugovor o kupoprodaji nepokretnosti 21.12.2015. godine, a zatim 08.01.2016. godine i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti pod brojem OPU: ...- 2016. Predmet prodaje je bio trosoban stan, bliže određen u ugovoru, za ugovorenu kupoprodajnu cenu 30.000 evra, od koje je tuženi tužiocu platio 25.000 evra, dok je ugovoreno da će preostali iznos od 5.000 evra isplatiti na dan overe ugovora o kupoprodaji, a iz navoda tužbe i utvrđenih činjenica prizilazi zaključak da je tuženi tužiocu platio i preostali deo kupoprodajne cene. Predmetni stan nije predat kupcu. Tužilac je tuženom na ime vraćanja dela kupoprodajne cene isplatio 20.000 evra, od čega 10.000 evra dana 23.04.2018. godine, a 10.000 evra dana 10.09.2019. godine (nakon tužbe u ovoj parnici). Prvobitno je tužbom postavio tužbeni zahtev za raskid Predugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključen pod OPU: ...-2015, a zatim je u toku parnice postavio i tužbeni zahtev za raskid Ugovora o kupoprodaji OPU: ...- 2016 od 08.01.2016. godine. Prvostepeni sud je utvrdio da su se parnične stranke saglasile da će raskinuti Predugovor o kupoprodaji nepokretnosti kada tužilac tuženom isplati preostalih 10.000 evra od isplaćene kupoprodajne cene stana, te da će raskid overiti kod javnog beležnika.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti već raskinut, obostrano, s tim da su stranke predvidele i obavezu da raskid overe kod javnog beležnika kada tužilac vrati preostali deo kupoprodajne cene od 10.000 evra tuženom. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev zato što je zaključio da je odredbom člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, kada jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga ovlašćena da zahteva ispunjenje obaveze ili da raskine ugovor prostom voljom, a tuženi ne onemogućava da se raskid ugovora i overi kod javnog beležnika.

Drugostepeni sud ne prihvata zaključak prvostepenog suda da su parnične stranke sporazumno raskinule ugovor o kupoprodaji, jer je prema odredbi člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti javnobeležnička potvrđena (solemnizovana) isprava potrebna i za sporazum o raskidu ugovora. Stoga je ugovor o kupoprodaji od 08.01.2016. godine i dalje na snazi sa svim pravnim posledicama. Stoga, ukoliko jedna strana odbije da pristupi overi isprave o sporazumnom raskidu, tada druga strana (u ovom slučaju tužilac) ima pravo da se obrati sudu i da zahteva da sud donese presudu kojom će raskinuti ugovor, ukoliko utvrdi da su ispunjeni zakonski uslovi. Drugostepeni sud smatra da je tužbeni zahtev osnovan jer su se parnične stranke dogovorile da ugovor raskinu, što su manifestivale time što je tužilac vratio tuženom deo kupoprodajne cene, na šta je tuženi pristao i primio novac. Iz tih razloga je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Revizijski sud nalazi da je revizija osnovana, jer je pravnosnažna drugostepena presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju koga je utvrdio prvostepeni sud, a prihvatio drugostepeni za pravilno utvrđen, stranke su se sporazumele da raskinu ugovor o prodaji nepokretnosti i isto overe kod javnog beležnika, kada tužilac tuženom isplati preostali iznos kupoprodajne cene od 10.000 evra od isplaćene kupoprodajne cene stana.

Prema takvom utvrđenju bitne činjenice, nije osnovan tužbeni zahtev. Ne proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja da tuženi nije ispunio neku od ugovorene obaveze kupca iz predmetnog ugovora o prodaji nepokretnosti. Ni prvostepeni, ni drugostepeni sud odluku o tužbenom zahtevu ne zasnivaju na takvoj činjenici o neizvršenju kakve ugovorne obaveze na strani tuženog. Time tužbeni zahtev tužioca za raskid ugovora nema osnov u odredbama Zakona o obligacionim odnosima o raskidanju ugovora zbog neispunjenja.

Drugostepeni sud je pogrešno zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi da se tužilac obrati sudu i da zahteva da sud donese presudu kojom će raskinuti ugovor, jer tuženi odbija da pristupi overi isprave o sporazumnom raskidu ugovora. Ovo stoga, što je volja ugovornih strana, oko koje su se sporazumeli, da se ugovor raskine kod javnog beležnika nakon što tužilac tuženom vrati preostali iznos kupoprodajne cene koju je primio od tuženog, u iznosu od 10.000 evra, koji uslov tužilac nije ispunio. Drugim rečima, kada su se stranke sporazumele o uslovima pod kojima će raskinuti formalan ugovor o prodaji nepokretnosti, a tužilac taj uslov nije ispunio, tada nema osnova da se usvoji tužbeni zahtev tužioca da sud raskine ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Za takav tužbeni zahtev nema osnova u materijalnom pravu.

Sa ovih razloga je revizijski sud primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, usvojio reviziju i preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka po reviziji, primenom odredaba člana 153, 154, 163. stav 1. i 2. i člana 165. stav 2. Zakona o parničnom posutpku, tako što je obavezao tužioca da tuženom naknadi trošak za sastav revizije u iznosu od 49.500,00 dinara odmeren prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković