.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2767/2019
22.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Davidović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Vasiljević, advokat iz ..., radi fizičke deobe, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 1150/17 od 21.08.2018. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 1150/17 od 21.08.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 1150/17 od 21.08.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Raškoj R1 1/14 od 06.02.2017. godine, stavom prvim izreke odlučeno je da se suvlasnička porodična stambena zgrada koja se nalazi na kat. parceli ... KO ... deli tako da predlagaču prpada u svojinu i državninu prizemlje (zapadni deo porodične stambene zgrade) i štala za stoku na zapadnoj strani od porodične stambene zgrade, a protivniku predlagača pripada u svojinu i državinu prizemlje (istočni deo porodične stambene zgrade) i deo prostora za osoku i đubre, zid od kamena i po vrhu betoniran betonski serklaž površine 9,57 m2, a sve na način i u merama bliže određenim u ovom stavu izreke. Stavom drugim i trećem izreke odlučeno je da predlagaču i protivniku predlagača pripada u svojinu i državinu deo kat. parcele br. ... i deo kat. parcele ... u merama i granicama bliže određenim ovim stavovima izreke. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da osovina puta službenosti polazi sa međne linije kat. parcela ... i ... i dolazi do međne linije kat. parcele ... i ... u granicama i merama bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom petim izreke obavezan je protivnik predlagača da omogući predlagaču, radi održavanja svoje stambene jedinice, nesmetani pristup objektu kada za to postoji potreba. Stavom šestim obavezan je protivnik predlagača da poruši nadstrešnicu – garažu površine 16,23 m2, a čija je vrednost 40.002,73 dinara. Stavom sedmim izreke obavezane su stranke da podjednako snose troškove razdvajanja električne energije u pripadajuće delove stambenog prostora. Stavom osmim izreke odlučeno je da je predlagač dužan da omogući protivniku predlagača priključak za vodu u dvorištu i korišćenje šahte za vodu. Stavom devetim izreke obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka od 77.075,50 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Gž 1150/17 od 21.08.2018. godine, stavom prvim izreke žalba predlagača je odbijena, kao neosnovana, a prvostepeno rešenje potvrđeno u stavu prvom izreke, tačka 2, podtačka a, alineja 6, u stavu petom i stavu osmom izreke. Stavom drugim izreke usvojena je žalba protivnika predlagača, pa je ukinuta odluka o troškovima postupka sadržana u stavu devetom izreke prvostepenog rešenja i u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Protiv rešenja drugostepenog suda predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, broj 72/11...87/18), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Sl.glasnik SRS“, br.25/82, ... „Sl.glasnik RS“ br. 46/95,...106/15), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nema osnova za posebnu reviziju, jer su nižestepeni sudovi odlučili u skladu sa ustaljenom sudskom praksom. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, novim tumačenjem prava, odnosno ujednačenjem sudske prakse, niti su uz reviziju priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugi način odlučeno u pogledu istog ili sličnog činjeničnog i pravnog odnosa, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačenjem sudske prakse.
Shodno navedenom, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
Za ocenu prava na reviziju protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda u vanparničnom postupku, merodavna je vrednost koju je predlagač – stranka označila u predlogu kao vrednost zahteva, a ako to stranka nije učinila, merodavna je vrednost na koju je plaćena ili određena sudska taksa. U konkretnom slučaju predlagač nije u predlogu za deobu nepokretnosti označio vrednost zahteva, niti je to učinjeno do okončanja postupka pred prvostepenim sudom. Predlagaču je određena sudska taksa na predlog i odluku u iznosu od po 1.900,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena ni u predlogu za deobu nepokretnosti, a ni tokom postupka, te da je taksa na predlog i odluku određena u visini od po 1.900,00 dinara. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi (predlogu), niti je označena ili utvrđena naknadno, do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1., Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“ br. 28/94....95/18), propisano je da se taksa u iznosu od 1.900,00 dinara plaća za tužbu prema vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o vanparničnom postupku po predlogu za deobu nepokretnosti, u kome se kao vrednost predmeta postupka uzima iznos do 10.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
