Tužba je podneta 20.04.2006. godine. U tužbi i u uvodu prvostepenog rešenja nije navedena vrednost predmeta spora. U konkretnoj situaciji predmet tužbenog zahteva je utvrđenje suvlasništva na osnovu sticanja u zajednici.

Odredbom člana 412. stav 1. ZPP je propisano da, stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Odredbom stava 2. ovog člana da, revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Odredbom stava 5. ovog člana, da, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br. 28/94 sa izmenama i dopunama) je propisano da, ako se po odredbama člana 21. do 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14) je propisano da, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe ako tužilac u tužbi ili u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse.

Kako u konkretnoj situaciji nije označena vrednost predmeta spora u tužbi i u toku prvostepenog postupka, iz spisa ne proizilazi da je određena ili plaćena sudska taksa na osnovu koje bi se utvrdila vrednost predmeta spora, i kad bi se uzeo kao vrednost predmeta spora iznos od 15.000,00 dinara shodno odredbi člana 28. Zakona o sudskim taksama, to revizija tužilje nije dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, na osnovu odredbe člana 394. stav 2. ZPP, a u vezi odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku i odredbi člana 412. stav 1, 2. i 6. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić