ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 443/2018 od 30.09.2020. godine, tužbeni zahtev je usvojen u celosti (stav 1 izreke), pa se utvrđuje da je ništav ugovor o razmeni nepokretnosti od 05.09.2017. godine zaključen u Novom Sadu između tuženih DOO „Trend invest“ Beograd - Čukarica i BB, solemnizovan kod javnog beležnika Milkov Vesne pod br. OPU-1590-2017, troiposoban stan - dupleks, broj posebnog dela ..., potkrovlje, broj zgrade ..., broj ulaza ..., površine 91m2, u ... u ulici ... broj ..., u stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje, sagrađen na kp. br. .../... KO ..., upisan u ln. br. ... KO ..., a što su tuženi 1. i 2. reda dužni priznati i trpeti (stav 2 izreke), i utvrđuje da je tužilac isključivi vlasnik predmetnog stana, navedenog u prethodnom stavu izreke, a koji je stekao u svojinu po pravnom osnovu kupoprodaje, što su tuženi 1. i 2. reda dužni da priznaju i trpe da se tužilac po osnovu ove presude uknjiži kao vlasnik predmetne nepokretnosti u nadležnom RGZ SKN Novi Sad (stav 3 izreke), te obavezuju tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 508.014,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 15 dana (stav 4 izreke). Odbijen je protivtužbeni zahtev DOO „Trend invest“ Beograd - Čukarica da se obaveže protivtuženi AA da na ime duga isplati protivtužiocu iznos od 6.841.468,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.12.2009. godine do isplate, u roku od 15 dana, te da ukoliko ne ispuni ovu obavezu u ostavljenom roku, da se raskine kupoprodajni ugovor koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu dana 30.11.2009. godine pod Ov1 .../... i dana 02.12.2009. godine pod Ov1 .../... zaključen između protivtužioca i protivtuženog i obaveže protivtuženi AA da vrati u posed protivtužiocu troiposoban stan - dupleks, bliže naveden u tom i prethodnim stavovima izreke, a što je protivtuženi dužan priznati i trpeti da protivtužilac svoje pravo vlasništva na osnovu presude upiše u katastarskim knjigama, i obaveže protivtuženi da protivtužiocu naknadi troškove postupka (stav 5 izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 253/21 od 10.02.2021. godine odbijena je žalba tuženih i navedena prvostepena presuda je potvrđena. Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su preko zajedničkog punomoćnika advokata, blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena, pa je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i našao da je revizija osnovana u odnosu na utvrđenu ništavost ugovora o razmeni nepokretnosti, mimo dela koji se odnosi na stan koji čini predmet zahteva za utvrđenje prava svojine tužioca, a u preostalom nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je kupio od tuženog „Trend invest“ DOO kao prodavca stan broj ..., dupleks, površine 91m2 u ... ulica ... broj ... u potkrovlju opisane strukture stana u stambenoj zgradi za ... stanovanje sagrađenoj na parceli br. .../... KO ..., po punovažnom ugovoru zaključenom 10.11.2009. godine, na kome su potpisi overeni kod nadležnog suda 30.11.2009. godine i 02.12.2009. godine. Nakon isplate kupoprodajne cene u iznosu od 6.841.468,00 dinara na ugovoreni način i po prijemu ključeva tužilac je stupio u posed stana. Tužilac je za ovaj stan evidentiran kao obveznik poreza na imovinu i komunalnih usluga po računima, ali u katastru nije upisan kao vlasnik stana. Kao vlasnik stana upisan je tuženi BB, i to na osnovu ugovora o razmeni nepokretnosti od 05.09.2017. godine, zaključenog nakon što je 03.08.2017. godine imenovan za ... tuženog „Trend invest“, te ugovor zaključio sa svojstvom zakonskog zastupnika ovog privrednog društva, s`jedne strane, i u svoje lično ime, s`druge strane, uz solemnizaciju ugovora kod javnog beležnika Milkov Vesne pod br. OPU-1590-2017. Predmet razmene, po zaključenom ugovoru od 05.09.2017. godine, je suvlasnički udeo BB od 1/3 dela na parcelama po kulturi njive i pašnjak upisanim u ln. br. ... KO ..., za dva stana i garažno mesto u stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje na kp. .../... u ... u ulici .... ..., od kojih je jedan stan troiposoban stan - dupleks, broj posednog dela ..., ..., površine 91m2, za koju se nepokretnosti u ugovoru navodi da je DOO „Trend invest“ vlasnik u 1/1 dela. To, međutim, nije tačno jer je troiposobnim stanom _ dupleks prethodno raspolagano prodajom i predajom tužiocu kao savesnom kupcu, tako da predmetni stan broj ... nije bio imovina privrednog društva od otuđenja, prodajom tužiocu u decembru 2009. godine.

Kod iznetog stanja stvari, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ugovor o razmeni u delu raspolaganja spornim stavom ništav i tužilac ovlašćen da zahteva brisanje upisa prava svojine u korist tuženog BB na ovom stanu, te osnovan zahtev za utvrđenje da je tužilac isključivi vlasnik predmetnog stana i da su tuženi dužni da trpe upis prava svojine tužioca kao vlasnika na predmetnom stanu, a neosnovan protivtužbeni zahtev prvotuženog da se tužilac obaveže da mu isplati kupoprodajnu cenu stana sa kamatom od 03.12.2009. godine i ukoliko to ne učini u roku od 15 dana da se raskine ugovor o kupoprodaji i obaveže tužilac da stan vrati u posed prvotuženom. Ovo, imajući u vidu da je u postupku dokazano da je tužilac kupoprodajnu cenu stana isplatio na ugovoreni način, u skladu sa zaključenim ugovorom o cesiji, što su izdatim ispravama potvrdili i cesionar (Lastal DOO) i tuženi (Trend invest) i obavezu u celosti ispunio po realizovanom kupoprodajnom ugovoru. U pravnim razlozima, drugostepeni sud je naveo da je tužilac postao vlasnik predmetnog stana na osnovu teretnog pravnog posla, punovažnog ugovora o kupoprodaji, koji je izvršen u skladu sa odredbama člana 454. stav 1, člana 467. i člana 516. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, da je iz imovine tuženog privrednog društva sporni stan izašao na osnovu izvršenog punovažnog ugovora o kupoprodaji od 02.12.2009. godine i da posledično sporni ugovor o razmeni nepokretnosti u odnosu na predmetni stan nema pravnog dejstva, jer ovim stanom tuženo privredno društvo nije moglo raspolagati spornim ugovorom o razmeni u korist tuženog BB, inače ... privrednog društva, odnosno u odnosu na predmetni stan tuženo privredno društvo nije moglo preneti na tuženog BB više prava nego što je imao. Uz to, navedeno je i da tuženi BB kao povezano lice u smislu odredbe člana 62. Zakona o privrednim društvima podleže primeni imperativne norme člana 63. istog zakona o dužnosti postupanja u poslovima sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva, uz ocenu da je postupanjem tuženih kao povezanih lica u zasnivanju obligacionih odnosa iz ugovora o razmeni i ostvarivanju prava i obaveza iz tog odnosa, a na štetu tužioca, prekršeno osnovno načelo savesnosti i poštenja propisano u članu 12. ZOO i načelo zabrane zloupotrebe prava propisano u članu 13. ZOO, što osporeni ugovor o razmeni čini ništavim u smislu člana 103. ZOO. Izneto se svakako odnosi na stan tužioca kao savesnog sticaoca i držaoca, ali prihvaćeno ne može biti kao razlog utvrđenja ništavosti ugovora o razmeni u preostalom delu.

Osnovano je revizijom ukazano na nepravilnost odluke da je ugovor o razmeni ništav u celosti, odnosno i u delu koji se ne odnosi na stan tužioca. Sa razloga što u ovoj parnici nije bilo mesta utvrđenju ništavosti ugovora o razmeni i u delu koji se odnosi na drugi stan i garažno mesto u istoj zgradi, jer ne predstavljaju predmet raspolaganja po kojim bi tužilac bio aktivno legitmisan za traženo utvrđenje ništavosti, obe nižestepene presude su u tom delu preinačene zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 416. stav 1. ZPP.

U preostalom revizija tuženih nije osnovana.

Navodi revizije upravljeni na osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje da je ono nepotpuno utvrđeno, ne uzimaju se u razmatranje jer ne predstavljaju dozvoljeni razlog za izjavljivanje revizije. Naime, odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona, a do čije primene u ovoj parnici nije došlo. Isto se odnosi i na primedbe revidenata da od NBS nije pribavljen izveštaj da li je u trenutku zaključenja ugovora o cesiji neko od ugovarača bio u blokadi. To suštinskog uticaja i ne može imati, kod činjenice da je tužilac isplatio cenu stana, i to učinio na ugovoreni način, po izboru prodavca, ovde stranke u postupku koja je raspolagala mogućnošću provere stanja na računima pre pristupanja zaključenju ugovora o cesiji. Naknadnim pozivanjem na član 5. Zakona o obavljanju plaćanja između pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, učinak se u odnosu na tužioca i njegovo traženje pravne zaštite ne može proizvesti, od strane organizatora posla cesije i prodaje stana tužiocu. Takođe, nisu osnovani ni navodi revizije kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava, pozivom na pravo stečeno upisom u javnu knjigu na osnovu pravnog posla (član 33. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa) i načelo pouzdanja u javne knjige (član 53. Zakona o državnom premeru i katastru). Za ugovor o razmeni po kojem je upis izvršen utvrđeno je da je ništav u delu o raspolaganju stanom koji više nije predstavljao imovinu tuženog privrednog društva i nije ni mogao biti prenet u svojinu drugom licu. Po ništavom raspolaganju pravo ne nastaje, te je uz utvrđenje o ništavosti ugovora naloženo da se trpi brisanje upisa.

Uz ocenu da je pobijana presuda drugostepenog suda zasnovana na potpunim i pravilnim pravnim razlozima i sadrži valjanu ocenu o bitnim žalbenim navodima, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP. Primenom člana 165. stav 1., odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova datog odgovora na reviziju, koji nije bio nužan i ne predstavlja trošak potreban radi vođenja parnice shodno članu 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić