.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2790/2020
16.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Božo Marković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1585/19 od 29.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1585/19 od 29.01.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1585/19 od 29.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1585/19 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P 1013/17 od 11.04.2019. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete, isplati i to na ime pretrpljenog straha iznos od 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 120.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 110.000,00 dinara, odnosno ukupan iznos od 350.000,00 dinara, kao i da mu na ime sastava opomene pred tužbu isplati iznos od 4.500,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate; stavom drugim izreke utvrđeno da je povučena tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duševnih bolova zbog naruženosti isplati iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; stavom trećim izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 37.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i stavom četvrtim izreke odlučeno da se tužilac oslobađa obaveze plaćanja sudske takse na presudu. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima, navedenim u obrazloženju nižestepenih presuda, i primenom pravila o teretu dokazivanja, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, koju je tužilac pretpeo usled pada sa merdevina u dvorištu tuženog, kada je, prihvativši nalog tuženog po zaključenom usmenom ugovoru o delu, izvodio radove farbanja rešetki na prozoru kuće tuženog. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da merdevine, u vlasništvu tuženog, nisu uzrok nastanka štete, jer nisu bile neispravne niti ih je prethodno postavio tuženi na mokre pločice, usled čega je došlo do klizanja merdevina, pri čemu je tužilac kritičnom prilikom bio u neadekvatnoj obući (gumenim papučama), a nije, u slučaju da je smatrao da su merdevine u lošem stanju, na to ukazao tuženom. Kod takvog utvrđenja, ocenjeno je da je uzrok nastanka štete isključivo nepravilno i neoprezno korišćenje merdevina na strani tužioca, koji je u konkretnom slučaju obavljao posao na visini, odnosno bavio se opasnom delatnošću, koje okolnosti tuženog, kao vlasnika opasne stvari, oslobađaju odgovornosti za štetu, jer štetu nije mogao predvideti, a posledice nije mogao izbeći niti otkloniti.
U takvom slučaju, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Odluke koje je tužilac dostavio uz reviziju odnose se na ocenu osnovanosti zahteva za naknadu nematerijalne štete u situaciji kada izvedenim dokazima nije utvrđeno da je uzrok štete radnja oštećenog, što nije situacija u konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5.ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.10.2017. godine, sa zahtevom za naknadu štete u iznosu od 324.500,00 dinara. Podneskom od 23.01.2019. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 350.000,00 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 11.04.2019. godine. Drugostepena presuda je doneta 29.01.2020. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srenjem kursu NBS na da preinačenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
