Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2081/20 od 19.11.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev, kojim je tužilac tražio da se utvrdi prema tuženima da je tužilac vlasnik kat.parcele br. ... na mestu zvanom „...“ u potezu zvanom „...“ u selu ..., ukupne površine 591 m2, na kojoj se nalazi stambena zgrada P+Pk, pomoćna zgrada pored puta ... –... i pomoćna zgrada pored reke ...., koja je pritoka reke ..., označen na skici veštačenja veštaka Borivoja Trajkovića od 14.12.2019. godine brojem 1 i dela kat.parcele br. ... na kojoj se nalazi objekat površine 48 m2, na skici veštačenja označen brojem 2, sve upisano u LN br. ... KO ..., da tužilac ima pravo korišćenja zajedno sa tuženima dela kat.parcele. br. ... na skici veštačenja označen brojem 4, kao i da tužilac ima pravo službenosti prolaza pešice i putničkim vozilom od zajedničkog dela parcela, na skici veštačenja označen brojem 4, pa do potkrovlja stambene zgrade tuženih, sve u merama i granicama bliže određenim u ovom stavu izreke, te da mu tuženi ovo pravo priznaju, a po pravnosnažnosti presude da se tužilac upiše kao vlasnik na pomenutim delovima nepokretnosti kod nadležne SKN u Trgovištu i na osnovu presude izvrši promenu. Tužilac je obavezan da tuženima BB i mal. VV naknadi troškove parničnog postupka od 153.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su dostavili odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, roditelji tužioca – tužena DD i sada pok. ĐĐ su 1989-1990. godine kupili kat.pracelu br. ..., kada su započeli i izgradnju porodične kuće, a ugovor o kupoprodaji predmetne parcele zaključen je i overen pred Opštinskim sudom u Vranju pod Ov .../... dana 07.06.1995. godine. Porodična stambena zgrada je gabarita 13h8 m i sastoji se od prizemlja i podruma, prizemlje se sastoji od četiri sobe, dva hodnika i dva kupatila od kojih jednu polovinu (sa istočne strane) drži tužilac, a drugu polovinu (sa zapadne strane) tuženi BB i mal. VV, pravni sledbenici tužiočevog brata, sada pok. GG. Otac tužioca, sada pok. ĐĐ je angažovao majstora za zidanje kuće, a u tom periodu su sada pok. ĐĐ, tužena DD, tužilac i sada pok. GG živeli u porodičnoj zajednici. Tužilac je u vreme kupovine sporne parcele i izgradnje kuće imao ... godina. Radni odnos je zasnovao 1993. godine i živeo je u ... do 1995. godine kada se oženio. Tužiočev brat GG je rođen ... godine i u vreme izgradnje kuće bio je učenik. U leto 1997. godine tužilac je angažovao majstora i svojim sredstvima razveo struju u kući, izvršio grube i fine radove u jednoj sobi i podrumu i ugradio prozore i vrata za sobu, gde se uselio sa porodicom 1998. godine, a posle dve godine je kupio prozore i vrata za jednu polovinu kuće i opremio je jedno kupatilo, dok je GG kupio prozore i vrata za drugu polovinu kuće i opremio drugo kupatilo. Tužilac i GG su odvojili svoje delove kuće tako što su izgradili stepenike, dodali prostoriju, odvojili ulaze i podigli potporni zid. Za navedenu podelu znali su roditelji i saglasili se. Tužilac je 1998. godine sagradio pomoćni objekat – svinjac i kokošinjac, 2008. godine garažu sa podrumom, a od 2000. godine sadio je voće na spornoj parceli. Tužena DD i sada pok. ĐĐ, kao prodavci sa GG, kao kupcem zaključili su ugovor o kupoprodaji, koji je overen pod Ov .../... od 31.01.2013. godine, predmet ugovora je cela kat. parcela br. ... i ½ idealna dela stambene zgrade. GG je upisan kao vlasnik kat. parcela br. ... sa udelom od 1/1.

Tokom postupka, tuženi su tužiocu priznali pravo svojine po osnovu sopstvene gradnje na ½ kuće – prizemlja (koje se sastoji od dve sobe i jednog hodnika sa kupatilom) i na garaži sa podrumom koji objekat je tužilac izgradio, kao i pravo službenosti prolaza. U iskazu tužena DD navela je da pok. GG nikada nisu prodali predmetnu parcelu, da prilikom potpisivanja ugovora nije znala šta potpisuje, da su ona i pok. ĐĐ saglasno podelili imovinu i to da ½ parcele i kuće uzme tužilac a ½ parcele i kuće uzme GG.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, utvrđeno je da je stambeni objekat na spornoj parceli podeljen po vertikali, da istočni deo drži tužilac, zapadni deo GG i da predstavljaju samostalne funkcionalne celine. Na osnovu nalaza i mišljenja i izjašnjenja veštaka geodetske struke, utvrđeno je koji deo parcele drži tužilac, a koji tuženi, sve u merama i granicama bliže navedenim u nalazu veštaka (i izreci nižestepenih presuda). Tužilac tužbenim zahtevom traži da se utvrdi pravo svojine i pravo korišćenja na predmetnoj parceli u merama i granicama koje je odredio veštak, te pravo službenosti prolaza na jednom delu parcele koji pripada tuženima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je imovina koja se nalazi na predmetnoj katastarskoj parceli, stečena zajedno sa ostalim članovima porodične zajednice radom svih zajedničara, pri tom zaključivši da su tužilac i sada pok. GG zajedno sa roditeljima izvršili fizičku deobu sporne parcele, a nakon toga su duži vremenski period koristili svako svoj deo parcele prema potrebama, sve u merama i granicama kako je veštak geodetske struke utvrdio u nalazu (a način korišćenja predmetne parcele nije osporila ni tužena BB, pravni sledbenik pok. GG).

Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev nalazeći da je predmetna parcela kupljena isključivim sredstvima roditelja tužioca, da je tužilac u vreme kupovine parcele bio izdržavano lice, pa sporna parcela ne predstavlja imovinu koja je stečena radom tužioca i njegovih roditelja već posebnu imovinu roditelja pri tom ocenivši da činjenica da je tužilac u toku postupka dokazivao činjenicu zajedničke izgradnje porodične kuće i njegovog učešća u izgradnji nije od uticaja na sticanje svojine na parceli koja je predstavljala posebnu imovinu njegovih roditelja. Kako tužilac nije dokazao ni postojanje sporazuma o podeli sporne parcele, te kako su tužena DD i pok. ĐĐ zaključili ugovor o kupoprodaji sa GG, čiji je predmet sporna katastarska parcela i ½ idealnog dela porodične kuće, na osnovu kog ugovora se sada pok. GG upisao u list nepokretnosti kao vlasnik predmetne parcele, a da tužilac na kome je, u smislu člana 231. ZPP teret dokazivanja nije predlagao dokaze na okolnost ništavosti ili rušljivosti navedenog ugovora, niti je takav zahtev postavio u toku postupka, drugostepeni sud je zaključio da predmetna parcela ne predstavlja zajedničku imovinu članova porodice, a da tužilac nije dokazao postojanje drugog osnova za sticanje prava svojine na traženom delu parcele.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Odredbom člana 195. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 i 6/15), propisano je da imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, dok je odredbom člana 196. istog zakona propisano je da se na imovinske odnose supružnika, vanbračnih partnera, deteta i roditelja te članova porodične zajednice koji nisu uređeni ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Saglasno navedenom, za sticanje imovine u porodičnoj zajednici potrebno je postojanje ekonomske zajednice i zajedničko sticanje imovine u njoj, i samo u tom slučaju, članovi porodične zajednice polažu pravo na deo tako stečene imovine, dok veličina svojinskog udela u zajednički stečenoj imovini zavisi od vrednosti uloženog rada u sticanju i očuvanju imovine, bilo da je rad obavljen unutar domaćinstva na postojećoj imovini, ili van domaćinstva, tako da su ostvareni prihodi unošeni u zajednicu, kao i od prihoda od posebne imovine pojedinih članova domaćinstva, koji se pojavljuju kao rezultat korišćenja te imovine, pored vrednosti uloženog rada.

U konkretnom slučaju, predmetnu parcelu kupili su roditelji tužioca i sada pok. GG i započeli izgradnju stambenog objekta u vreme kada su svi živeli u porodičnoj zajednici. Kuća je građena za tužioca i GG i u izgradnji iste učestvovali su sada pok. ĐĐ, tužena DD, a tužilac i sada pok. GG su učestvovali u adaptiranju i renoviranju navedenog stambenog objekta, nakon čega su sporazumno odvojili svako svoj deo kuće, tako što su izgradili stepenike, dodali prostoriju, odvojili ulaze i podigli potporni zid, a za navedenu podelu su znali roditelji i saglasili se, što među strankama i nije sporno, budući da su tuženi u toku postupka tužiocu priznali pravo svojine po osnovu sopstvene gradnje na ½ kuće - prizemlju (koje se sastoji od dve sobe i jednog hodnika sa kupatilom) i na garaži sa podrumom, kao i pravo službenosti prolaza. Nakon što se sa porodicom uselio u kuću 1998. godine, tužilac je duži niz godina unazad koristio parcelu tako što je na predmetnoj parceli 1998. godine sagradio pomoćni objekat - svinjac i kokošinjac, 2008. godine garažu sa podrumom, a od 2000. godine sadio je voće na spornoj parceli.

Iz izloženog, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da je imovina, koja se nalazi na spornoj kat.parc. br. ... upisana u LN ... KO ..., stečena zajedno sa ostalim članovima porodične zajednice radom svih zajedničara, da je postignut usmeni dogovor između ĐĐ, tužene DD, tužioca i GG i faktički izvršena deoba kuće (tako što će istočni deo kuće koristiti tužilac, a zapadni deo GG) odnosno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, između braće izvršena je deoba prava svojine na kući koja se nalazi na predmetnoj parceli, a što među strankama i nije sporno. Kod takvog stanja stvari pravilan je zaključak prvostepenog suda da su tužilac i sada pok. GG zajedno sa roditeljima osim fizičke deobe kuće izvršili i fizičku deobu sporne parcele (što proizilazi i iz iskaza tužene DD koja je navela da su ona i ĐĐ saglasno podelili imovinu i to da ½ parcele i kuće uzme tužilac a ½ parcele i kuće GG). Kod činjenice da su nakon izvršene deobe predmetnu katastarsku parcelu tužilac i sada pok. GG sa svojim porodicama faktički koristili duži niz godina u merama i granicama kako je veštak geodetske struke utvrdio u nalazu od 14.12.2019. godine, kao i da korišćenje spornog dela parcele nije osporila ni tužena BB, kao pravni sledbenik pok. GG), to i po oceni Vrhovnog kasacionog suda postojanje usmenog dogovora o deobi kat.parc. br. ... proizilazi iz načina korišćenja realnih delova navedene katastarske parcele od strane tužioca i sada pok. GG u dužem vremenskom periodu, posebno imajući u vidu i činjenicu da je tužilac, nakon što se sa porodicom uselio u kuću 1998. godine, na predmetnoj parceli 1998. godine sagradio pomoćni objekat - svinjac i kokošinjac, 2008. godine garažu sa podrumom, a od 2000. godine sadio je voće na spornoj parceli. Imajući u vidu navedeno, pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužilac po osnovu usmenog sporazuma o deobi placa vlasnik predmetne parcele, te da ima pravo službenosti prolaza (budući da su mu tuženi priznali pravo službenosti prolaza), kao i pravo korišćenja na nepokretnosti, sve u merama i granicama bliže navedeno u izreci prvostepene presude.

Kako je preinačena drugostepena presuda i odbijena žalba tuženih, povodom revizije tužioca, to je preinačena pobijana drugostepena presuda i u pogledu odluke o troškovima, tako što je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka, odbijen zahtev tužilaca da se tuženi obaveže da im naknadi troškove parničnog postupka.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužlac je uspeo u postupku po reviziji pa mu, na osnovu člana 153, 154. i 163. stav 2. ZPP, pripada i pravo na naknadu opredeljenih troškova revizijskog postupka, koji su dosuđeni u visini od 21.500,00 dinara i koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata od 12.000,00 dinara, na osnovu Tarifnog broja 16. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12) i troškove sudskih taksi na reviziju 3.800,00 dinara i odluku po reviziji 5.700,00 dinara, prema Tarifnom broju 1. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).

Zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavovima drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić