U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS Beograd“ ogranak RB „Kolubara Lazarevac“, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5399/18 od 19.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 19.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5399/18 od 19.09.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P 181/17 od 29.05.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade materijalne štete za građevinske pripatke na kp.br. ... KO ..., u površini od 0.20,19 ha, ekspropisanoj rešenjem o eksproprijaciji GO Lazarevac br. ... od 20.05.2011. godine, plati iznos od 2.718.028,82 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 255.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5399/18 od 19.09.2018. godine prvostepena presuda je preinačena tako što je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagoremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa nije bilo mesta oceni izuzetne dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. istog zakona.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odreadba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Uprave Gradske opštine Lazarevac, Odeljenja za imovinsko-pravne, urbaničko- građevinske i stambene poslove i građevinsku inspekciju od 25.05.2011. godine tužiocu je u korist tuženog u potpunosti eksproprisana, kao preostali deo nepokretnosti, katastarska parcela ..., u površini od 20,19 ha, upisana u LN ... KO ..., zajedno sa građevinskim objektima i pripacima bliže navedenim u izreci rešenja. Protiv ovog rešenja stranke nisu izjavile žalbu. Delimičnim rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu R 1233/12 od 19.05.2014. godine tužiocu je određena i isplaćena naknada za građevinske objekte i pripatke navedene u rešenju o eksproprijaciji sa troškovima preseljenja u iznosu od 16.107.121,35 dinara. Rešenjem istog suda R 1233/12 od 30.07.2014. godine tužilac je upućen na parnicu protiv tuženog radi utvrđivanja prava i visine na naknadu za građevinske pripatke koji nisu uneti u rešenje o eksproprijaciji. Pripaci za koje tužilac traži određivanje naknade su postojali na terenu 03.02.2010. godine kada je tužilac podneo zahtev za pokretanje postupka eksproprijacije. Među parničnim strankama je nesporno da do zaključenja glavne rasprave tužena nije ušla u posed eksproprisane nepokretnosti i da je ona i dalje u posedu tužioca, iako se tužena na nepokretnosti uknjižila kao vlasnik.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, primenom materijalnog prava iz čl.154, 173, 174, 185, 189. stav 2. i 277. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da je tužbeni zahtev osnovan i obavezao tuženu da tužiocu isplati naknadu za građevinske pripatke, koji nisu obuhvaćeni pravnosnažnim rešenjem o eksproprijaciji od 25.05.2011. godine, a predstavljaju investiciona ulaganja postojeća u momentu pokretanja postupka eksproprijacije (ograda parcele, ulična ograda, most, kanali, cevi, šaht, trotoari isl.).

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je ocenio da je u prvostepenom postupku pogrešno primenjeno materijalno pravo zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i odbio tužbeni zahtev.

Eksproprijacija je prinudno oduzimanje nepokretne imovine od vlasnika ili ograničenje prava na njoj uz naknadu u korist države radi zadovoljavanja opšteg interesa koji je prethodno utvrđen, a po sprovedenom postupku. Prema članu 10. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS", br. 53/95, "Službeni list SRJ", br. 16/2001,"Službeni glasnik RS", br. 23/2001, 20/2009), ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana njegova egzistencija, eksproprisaće se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti.

Osnov za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost je postojanje pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji koje, u skladu sa odredbom člana 29. stav 1. Zakona o eksproprijaciji, donosi služba opštinske uprave nadležne za imovinsko-pravne poslove opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnosti predložena za eksproprijaciju. Članom 31. istog zakona određena je obavezna sadržina rešenja kojim se usvaja predlog za eksproprijaciju.

Pripadak je nepotpuno inkorporisani (odvojivi) deo stvari koji se može odvojiti bez uništenja ili oštećenja, kao i ono što je fizički samostalno ali funkcionalno povezano sa glavnom stvari i deli njegovu pravnu sudbinu. I jedan i drugi deo mogu biti takvi da je upotreba stvari bez njih nemoguća ili bitno otežana ili da samo olakšavaju upotrebu stvari. Pripadak stvari u pravnim odnosima deli pravnu sudbinu glavne stvari ako pripada istom vlasniku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužiocu ne pripada pravo na traženu naknadu ekrpoprijacije pripadaka koji su predmet spora.

Tužiocu je, po njegom zahtevu od 03.02.2010 godine za eksprorpijaciju preostalog dela nepokretnosti, pravnosnažnim rešenjem opštinske uprave od 25.05.2011. godine eksproprisana parcela kp.br. ... upisna u KO ... zajedno sa građevinskim objektima i pripacima koju su navedeni u tom rešenju (stambeni i poslovni objekat, kao i zidana furuna, letnjikovac, kućica za psa i dvorišna česma). Po tom osnovu mu je, nakon donošenja delimičnog rešenja od 19.05.2014. godine, isplaćena naknada.

Pripaci za koje tužilac u ovom sporu traži naknadu (ograda parcele, ulična ograda, ostali radovi) su postojali na terenu u momentu podnošenja zahteva za eksproprijaciju, ali nisu obuhvaćeni donetim rešenjem o eksproprijaciji. Tužilac nije izjavio žalbu protiv tako donetog rešenja, tj. nije iskoristio sva pravna sredstva koja su mu u upravnom postupku stajala na raspolaganju u cilju proširenja donetog rešenja o eksproprijaciji tj. utvrđivanja prava na novčanu naknadu za pripatke koji nisu obuhvaćeni rešenjem o eksproprijaciji, pa je tako doneto rešenje postalo konačno i pravnosnažno.

Iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke proizlazi da veštak osim ograde parcele i ulične ograde, ostale investicione radove, za koje tužilac kao pripatke stvari traži naknadu (reklamna metalna tabla, metalni most, betonski stubovi, hrastova taraba, nasipanje puta, kanal za odvod vode, kanalizacione cevi, šahte, trotoari, platoi) nije identifikovao tj. bliže odredio, već je samo paušalno odredio njihovu ukupnu vrednost.

Pored navedenog, betonski stubovi, kanali za odvod vode, šahtovi, kanalizacione cevi, trotoari i platoi, kao i nasipanje puta, ne smatraju se pripacima već su neodvojivi (potpuno inkorporisani) delovi ekrproprisane parcele i građevinskih objekata navedenih u rešenju o eksproprijaciji. Pošto se oni ne mogu odvojiti bez uništenja ili oštećenja stvari ili njih samih, sačinjavaju jedinstveni deo parcele i objekata na parceli, pa ne mogu biti predmet posebnog prava svojine, niti se za njih isplaćuje posebna naknada.

Nasuprot tome, izgrađene ograde, reklamna metalna tabla, metalni most i hrastova taraba, kao pripaci za koje tužilac traži naknadu, po svojoj pravnoj prirodi ne predstavljaju neodvojive spojene sastavne delove eksproprisane parcele i objekata na njoj, već pomoćne objekte koji su funkcionalno povezani sa glavnom stvari i olakšavaju njenu upotrebu. To su delovi stvari koji se mogu odvojiti bez uništenja ili oštećenja, pa u slučaju zahteva tuženog za izvršenje rešenja o eksproprijaciji tj. za predaju eksproprisane parcele u državinu, tužiocu je na raspolaganju mogućnost da ih o svom trošku ukloni i zadrži.

Stranka koja nije iskoristila svoju zakonsku mogućnost i ovlašćenje da upotrebi sva raspoloživa pravna sredstva protiv odluke državnog organa kojom je rešeno o njenom imovinskom pravu ili pravnom interesu, sama je stvorila i dužna je da snosi rizik eventualnog nastanka štete zbog neostvarivanja određenog imovinskog (svojinskog) prava i novčanog potraživanja koje proizlazi iz tog prava. Zato tužiocu pripada samo naknada za nepokretnosti koje su obuhvaćene pravnosnažnim rešenjima o eksproprijaciji. U situaciji u kojoj je vođen i zakonito sproveden postupak eksproprijacije nema mesta pozivanju na pravo na naknadu po osnovu tzv. faktičke eksproprijacije.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, doneta pravilnom primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP, u vezi sa čl. 153, 154. i 163. istog zakona, prema konačnom uspehu stranaka u sporu i pravilnom primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer ti troškovi nisu bili nužni i neophodni u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. stav 2. ZPP doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić