U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Tadić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Paripović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 936/2018 od 13.12.2018. godine, u sednici održanoj 03.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 936/2018 od 13.12.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu P 76/17 od 13.11.2017. godine, u prvom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pok. VV bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja, i tuženog, kao davaoca izdržavanja, a tuženi obavezan da to prizna. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 85.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 936/2018 od 13.12.2018. godine, u prvom stavu izreke, ukinuta je prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pok. VV bivšeg iz ..., kao primaoca izdržavanja i tuženog, kao davaoca izdržavanja, te da se obaveže tuženi da ovo prizna, kao neosnovan. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 80.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je do 1999. godine živeo u domaćinstvu sa svojim ocem VV i majkom. Kako se tužiočeva sestra, a ćerka pokojnog VV, posle razvoda braka vratila u očevo domaćinstvo sa svojim sinom - tuženim i oni su živeli u ovom domaćinstvu, gde je i odgajan tuženi. Tužiočevi roditelji se nisu slagali sa tužiočevom suprugom, pa su u toku 1999. godine tužilac i njegova supruga napustili porodično domaćinstvo oca, odnosno svekra, i zasnovali posebno domaćinstvo u ... kod ..., zbog čega su i odnosi između tužioca i njegovog oca više godina bili poremećeni. Posle tužiočevog odlaska iz domaćnstva, VV je ostao da živi u zajedničkom domaćinstvu sa svojom suprugom - tužiočevom majkom, ćerkom i unukom. Tokom 2011. godine, VV se razboleo i od ...05.2011. godine do ...06.2011. godine je lečen u Zdravstvenom centru u ... . Pošto mu je dijagnostifikovan malignitet, u toku lečenja je operisan. Posle operacije se vratio kući, a ...01.2012. godine je opet smešten u navedenu bolnicu i u bolnici je i preminuo ...02.2012. godine.

Nakon što je VV oboleo, tužilac tokom cele 2011. godine nije dolazio niti je obilazio svog oca. Pre nego što je VV pitao svoju ćerku da li ona hoće da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, prvo je pitao i tužioca da li hoće da mu ugovorom o doživotnom izdržavanju ostavi svu svoju imovinu, ali je tužilac na to odgovorio da on ima svoju ženu. Zatim je pitao i tuženog koji je na to pristao. U to vreme tuženi nije znao koliko je teška bolest njegovog dede. Između dva boravka u bolnici, dana ...12.2011. godine, VV, kao primalac izdržavanja, zaključio je ugovor o doživotnom izdržavanju sa tuženim, kao davaocem izdržavanja. Ugovor je overen pred Osnovnim sudom u Valjevu, Sudskom jedinicom u ..., pod oznakom R3 ../11 dana ...12.2011. godine i u ugovoru je navedeno da je primalac izdržavanja odlučio da zaključi ugovor zato što je starija osoba, jer ima 77 godina i bolešljiv je. Tuženi se kao davalac izdržavanja obavezao da primaoca izdržavanja doživotno izdržava, u bolesti leči i neguje, vodi lekaru, stara se o imovini, posle smrti ga po običajima sahrani i pritom obavi odgovarajuće mesne običaje i da mu podigne pristojan spomenik. Primalac izržavanja je svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu bliže opisanu u ugovoru ustupio svom unuku kao davaocu izdržavanja, a na ime obaveza koje je davalac izdržavanja preuzeo ugovorom, s tim da se konačna predaja u svojinu davaocu izdržavanja odlaže do njegove smrti. Ugovorom se tuženi kao davalac izdržavanja obavezao i prema svojoj babi, odnosno supruzi VV da je sahrani po običajima i takođe je konstatovano da su ugovarači saglasni da će primalac izdržavanja svom sinu – tužiocu ostaviti posebnim ugovorom o poklonu jednu parcelu koju je dobio u postupku vraćanja zemlje u površini od oko 18 ari i jednu sobu iznad zgrade gde se nalaze štala i garaža, koja čini poseban deo. VV je bio pri čistoj svesti kada je zaključio ugovor.

U periodu pre zaključenja ugovora, a i nakon toga, tuženi se brinuo o svom dedi, posećivao ga u bolnici, obrađivao zemlju tokom 2011. godine pošto primalac izdržavanja to više nije mogao da čini zbog starosti i bolesti, a nakon smrti ga je sahranio, te je tuženi ispunio sve svoje obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju uprkos kratkom vremenu trajanja ugovora.

Veštačenjem od strane veštaka urologa je utvrđeno da je ...12.2011. godine bio izvestan smrtni ishod pokojnog VV, ali da se ne može sa sigurnošću utvrditi da je VV kao pacijent to znao, pošto je razmak između kontrolnih pregleda kada je zaključen i ugovor, bio gotovo četiri meseca.

Ostavinski postupak vođen iza smrti VV, prekinut je rešenjem Osnovnog suda u Valjevu, Sudske jedinice u ... O ../12 od 20.09.2012. godine, a tužilac je upućen da pokrene parnični postupak protiv tuženog radi osporavanja ugovora.

Utvrđeno je i da je tužilac znao koliko je teška očeva bolest, ali da to saznanje nije preneo tuženom i njegovoj majci odnosno – svojoj sestri, jer nije kontaktirao sa tuženim, a VV je krio svoju bolest.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev.

Prvostepeni sud je zaključio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu odredaba člana 203. Zakona o nasleđivanju. U stavu 1. ovog člana, propisano je da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. U stavu 2. ovog člana, propisano je da zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve. U stavu 3. ovog člana, propisano je da rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.

Kako je primalac izdržavanja ostvarivao prihode od lične penzije, prvostepeni sud je našao da mu materijalna pomoć davaoca izdržavanja nije bila potrebna, posebno što ni sam davalac izdržavanja nije imao sopstvene prihode već je živeo od prihoda primaoca izdržavanja. Pošto je i zdravstveno stanje primaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora bila takvo da je njegova smrt bila izvesna, prvostepeni sud je zaključio da ugovor o doživotnom izdržavanju nije zaključen u cilju izdržavanja primaoca izdržavanja, već u cilju izigravanja prava na nasleđe nužnih naslednika primaoca izdržavanja, tako da taj ugovor ne može proizvesti pravno dejstvo.

Drugostepeni sud je ocenio da je predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen saglasno dobrim običajima i imperativnim propisima važećim u momentu njegovog zaključenja, te da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje njegove ništavosti, a sve u skladu sa članom 103. stav 1. i 13. i 66. Zakona o obligacionim odnosima, kao i člana 194. Zakona o nasleđivanju.

Odredbom člana 194. stav 1. Zakona o nasleđivanju, propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. U drugom stavu ovog člana, propisano je da primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. U trećem stavu ovog člana, propisano je da ako šta drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilna je ocena drugostepenog suda da je primalac izdržavanja zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, zato što nije bio u mogućosti da usled starosti i bolesti koristi svoju imovinu, kao i da je zaključivanjem ovakvog ugovora hteo da sebi obezbedi izdržavanje, pažnju i negu, a da interesi naslednika, konkretno tužioca sa kojim nije bio u dobrim odnosima nisu mogli da predstavljaju smetnju primaocu izdržavanja da raspolaže svojom imovinom na način koji je najbolji za njega. Sporni ugovor je, po pravilnom shvatanju drugostepenog suda, zaključen s obzirom na ličnost unuka kao ugovornika koji je odrastao uz dedu i u starosti se brinuo o njemu i njegovom domaćinstvu, a odnosi između dede i tuženog kao unuka su i pre zaključenja ugovora bili zasnovani na uzajamnom poverenju i poštovanju, što je bila odlučujuća dedina pobuda da zaključi ugovor sa unukom i to u cilju da isti bude izvršen. Ovo stoga što je tuženi i pre zaključenja ugovora pružao svu neophodnu brigu i pažnju primaocu izdržavanja, pomagao mu u poljoprivredenim radovima i u održavanju domaćinstva, negovao ga u bolesti i živeo u istom domaćinstvu sa njim u vreme kada je usled bolesti primaocu izdržavanja bila neophodna svaka pomoć i podrška. Zato okolnost da je primalac izdržavanja preminuo ubrzo nakon zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju ne ukazuje na ništavost ovog ugovora, a pošto je tuženi svoje obaveze kao davalac izdržavanja izvršavao i pre zaključenja ugovora, to se u konkretnom slučaju ne radi o fiktivnom ugovoru, koji je zaključen da bi se izigralo pravo tužioca kao naslednika na nasleđe po zakonu ili zloupotrebi prava u smislu člana 13. Zakona o obligacionim odnosima. U ugovoru je navedeno da je primalac izdržavanja pristupio zaključenju ugovora zbog svoje starosti i bolesti i tako je jasno izražena volja primaoca izdržavanja da zaključi takav ugovor, a izražena je i volja primaoca izdržavanja da obezbedi tužioca kao naslednika ostavljanjem odgovarajuće imovine. Takođe, nema ni drugih razloga koji ukazuju na ništavost ugovora iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio i ostale navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani, a pritom je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke.

Pošto troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić